Obrazovni sistem u Srbiji nije spreman da kao poseban predmet u đački raspored uvede seksualno obrazovanje i vaspitanje, piše „Politika”. U okviru obaveznog i izbornog dela nastavnih i vannastavnih programa ima prostora da se i teme iz ove oblasti, uključujući i prevenciju seksualnog nasilja, nađu pod okriljem formalnog školovanja. Očekuje se od profesora, nastavnika i učitelja da programsku mogućnost s papira pretoče u realizaciju u praksi, što mnogi radije zaobilaze.
Glavni argument za beg od bilo kakve uloge u seksualnom obrazovanju i vaspitanju naraštaja pod školskom kapom jeste što prosvetni radnici nisu dovoljno stručni da se upuste u diskusiju o osetljivoj tematici, primereno uzrastu učenika kojima predaju, čak i kad takav razgovor zapodenu đaci podstaknuti primerima iz svakodnevice koji odjekuju u javnosti.
Foto: Freepik
Najviše prostora da seksualno vaspitanje kao i prevencija spektra mogućih vidova seksualnog zlostavljanja ne budu tabu nude časovi odeljenske zajednice i građanskog vaspitanja. Pritom, razredne starešine, nastavnici koji predaju raznovrsne školske predmete, a i predavači građanskog vaspitanja, kako sada stvari stoje – nisu u obavezi da se profesionalno usavršavaju i steknu potrebne kompetencije da se u prosvetnom radu naročito bave sprečavanjem seksualnog zlostavljanja.
Unapređivanje znanja u tom smeru ostalo je na nivou lične inicijative prosvetnih radnika.
Komentari (0)