Seksting (sexting) je moderna pojava slanja poruka seksualnog sadržaja, kao i razmena obnaženih fotografija ili erotskih i pornografskih snimaka putem mobilnih telefona i kompjutera. Termin se prvi put pojavio pre dvanaest godina u časopisu Sunday Telegraph, a prva istraživanja o učestalosti upotrebe počinju već 2008. U početku se termin odnosio samo na slanje tekstualnih poruka, ali kako je tehnika napredovala, posebno s pojavom društvenih mreža, postaje sve učestalije slanje fotografija i snimaka.
Seksting pomera starosne granice
Raste broj osoba koje povremeno ili redovno upražnjavaju ovaj vid komunikacije, ali daleko problematičnija je činjenica da se pomera starosna struktura ka sve mlađim adolescentima, praktično deca u osnovnoj školi počinju da razmenjuju obnažene fotografije.
U osnovi ovog fenomena je neka vrsta online egzibicionizma, ali i dominatna pornografska kultura kojom su stanovnici većeg dela sveta izloženi od najranijeg detinjstva. Filmovi, serije, marketing, životi poznatih i slavnih, kao i sve veći broj rijaliti emisija podstiču ovaj trend kod mladih ljudi. Među mladim ljudima ovo postaje gotovo normalan način komunikacije bez svesti i uvida o mogućim posledicama i zloupotrebama. Pored dominantne pornografije, postoji i jedan trend poslednjih godina koji diktiraju sve prisutnije i značajnije društvene mreže, a to je potreba da život bude zabeležen online. Nešto kao elektronski javni dnevnik. Postoje duhovite opaske da će kroz desetak godina biti sasvim normalno i regularno imati albume i snimke seksualnih odnosa, kao što danas imamo slike sa plaže ili selfije iz kupatila.
Opasnost od zloupotrebe
Postoje brojne opasnosti od zloupotrebe iz jednostavnog razloga što osoba koja pošalje svoju sliku ili snimak nema više kontrolu nad daljom distribucijom tog materijala. Kada se jednom pošalje fotografija gubi se „autorsko pravo”, tačnije osoba koja je poslala ne utiče više na njenu sudbinu i neretko postaje žrtva.
Elektronsko nasilje može prouzrokovati velike duševne patnje, ali u krajnjem slučaju dovesti i do samoubistva. Do zloupotreba može doći na više načina – gubitkom ili krađom mobilnog telefona, ređe, ali nije nemoguće, mogu biti žrtve hakerskog napada i krađe fotografija i podataka. Može se desiti da poruku s obnaženom fotografijom pošalju pogrešnoj osobi. Mladi ljudi najčešće, bez saglasnosti vlasnika, fotografije i snimke postavljaju na društvene mreže kako bi se zabavili ne razmišljajući o patnjama koje nanose vlasniku tih fotografija. Često se dešava da slike i snimci završe na pogrešnom mestu zbog osvete ljubomornih bivših partnera. Znači da nije dovoljan ni faktor trenutnog poverenja u neku osobu. Ukoliko ih život razdvoji, ostaju zarobljene fotografije u tuđim mobilnim telefonima.
Maloletni adolescentni su na ovaj način često i žrtve pedofilije i dečje pornografije, što je dodatni i daleko opasniji problem. Zato je od izuzetno velikog značaja pričati sa decom i ukazivati im na štetne posledice slanja i primanja obnaženih fotografija i snimaka. Naravno, nije preporučljivo zabranjivati im upotrebu moderne tehnologije i interneta, većina sada bolje koristi mobilne telefone, tablete i aplikacije od svojih roditelja, ali im treba ukazivati na to šta sve negativno može da se dogodi i ukoliko nisu spremni da ih nastavnici, komšije, svi drugari iz škole i kraja, kao i tetke i strine gledaju na Jutjubu ili na društvenim mrežama, onda ne bi smeli da šalju dečku, devojci ili simpatiji ovakve fotografije.
Izvor: Citymagazine
Komentari (0)