Ne razmišljajući o posledicama, neki roditelji dozvoljavaju da za vreme vožnje dete skakuće na zadnjem ili da ga majka drži na prednjem sedištu automobila.
Novi zakon o bezbednosti u saobraćaju predviđa da će vozila u kojima se prevoze deca morati da imaju atestirano sigurnosno sedište. Osim nemarnosti roditelja otežavajuća okolnost je i novac koji treba izdvojiti, jer su sedišta za bebe dosta skupa.
U sudaru koji se desio u ponedeljak uveče na Ceraku, povređena je beba koja je bila u jednom od vozila. Pošto je sudar bio žestok, samo pukom srećom beba je zadobila lakšu povredu.
Opasno bez sedišta
Dete koje sedi na zadnjem sedištu a nije vezano, u trenuktu sudara ne može da se pridrži rukama za sedište pa se podiže do krova, a potom kao topovsko đule ubrzava prema napred. Ukoliko se auto kreće velikom brzinom, dete može proleteti i kroz šoferšajbnu.
– Ukoliko se vozilo u sudaru kreće 40 kilometara na sat, a dete nije vezano u sigurnosnom sedištu, udarac u prednje sedište je jak kao da je palo sa drugog sprata zgrade. što je brzina pri sudaru veća, težina udarca je veća.
Zbog toga će novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju strogo propisivati obavezu da roditelji koji prevoze dete u kolima moraju imati homologovana sigurnosna sedišta, što znači da proizvođači imaju ateste stranih instituta – kaže za „Blic“ Milan Vujanić, šef Katedre za bezbednost u saobraćaju na Saobraćajnom fakultetu.
Ukoliko dete sedi u krilu starije osobe, usled sudara u „najboljem“ slučaju, biće prignječeno između tela majke i prednjeg dela vozila odnosno sedišta ukoliko sede pozadi.
Sedište za manje rizika
Do povreda ne dolazi samo u slučaju sudara već i usled naglog kočenja.
– Kad naglo zakočim nekad se dešava da ni stariji ne mogu da se pridrže, a ne moj dvoipogodišnji sin.
Upravo zbog toga sam kupio sigurnosno sedište. Maksimilijana obavezno vezujem kad smo sami u kolima, ali ne baš uvek kad su kratke rute, a neko je sa nama. Kad nas i zaustavi, policija ne proverava da li je on vezan a provereno znam da je kazna za to u Sloveniji 700 evra – kaže Beograđanin Marko Drenča.
Brojna ispitivanja su pokazala da sigurnosna sedišta smanjuju rizik od povreda za 70 odsto kod beba i 50 odsto kod mlađe dece. Mnogi roditelji ne koriste sigurnosna sedišta zbog paprenih cena.
Za jedno sedište u nekim slučajevima oni moraju da izdvoje i preko 20.000 dinara. Osim toga, dečije sedište se mora menjati čim ga dete preraste, inače gubi funkciju.
– Za ove dve i po godine, kako je Maksa rastao, morali smo da promenimo tri sedišta što nije nimalo jeftino – dodaje Marko Drenča, koji je poslednje sedište platio 12.000 dinara
Zakon bez sankcija
U važećem zakonu ne postoji odredba koja obavezuje roditelje da koriste sigurnosna sedišta. Zakon propisuje da dete mlađe od 12 godina ne sme da se vozi na prednjem sedištu.
Kazna za taj prekršaj iznosi 1000 dinara. Apsurdno je da roditelje zakonskim odredbama treba „privoleti“ da zaštite svoje dete. Sigurnosno sedište može da zaštiti dete od povreda samo ako je pravilno učvršćeno – kažu u saobraćajnoj policiji.
Do povrede bebe može doći i u automobilima koji poseduju sigurnosna sedišta, uglavnom zbog pogrešne montaže ili neispravnosti. Sedišta sa izofiks sistemom su bezbednija jer se ne mogu pogrešno postaviti, kaže Aleksandar Milić, brendmenadžer firme „Deko“ generalnog zastupnika za prodaju „Kiko“ proizvoda.
Prodavci opominju da bi roditelji pažljivo trebali da pročitaju uputstvo za postavljanje sigurnosnih sedišta koje se dobija njihovom kupovinom. ‚
Novi zakon na čekanju
Dugo najavljivano usvajanje novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju
moglo bi konačno da se desi nekoliko meseci nakon formiranja Vlade Srbije. Do tada roditelji neće biti obavezni da koriste sigurnosna sedišta za bebe.
– Očekujem da će novi zakon biti donet dva ili tri meseca nakon formiranja Vlade – kaže Milan Vujanić, rukovodilac radne grupe za izradu nacrta novog zakona.
Komentari (0)