Sedam rečenica koje ne treba govoriti deci

U nekim situacijama roditelji kažu deci neke stvari, za koje su mislili da nikada neće raditi i da su to samo greške njihovih roditelja. Ponekad svi kažemo pogrešne stvari, posebno kada obavljamo više stvari odjednom, kada smo u stisci s vremenom i rokovima, kada pokušavamo da ispunimo zahteve na svim životnim poljima.

Često usput kažemo deci stvari kojih se posle i sami stidimo. Šta često govorimo deci, a ustvari ne bi trebalo?

Ne postoji roditelj kojem ne treba povremeni odmor od dece, ali problem je kada odbijanje deteta postane rutina. Izjavama poput ‘Ne smetaj mi’ i ‘Ostavi me na miru’ možete ih odbiti od sebe, poljuljati im samopouzdanje i vremenom mogu pomisliti kako s vama ne mogu da pričaju jer ste uvek previše zauzeti.

Ova i slične varijacije poput ‘Nemoj biti beba’, ‘Nemoj se bojati’ i slično poruke su kojima detetu poručujete da njihove emocije nisu važne i da ih ne razumete. Prirodno je da roditelj želi da zaštiti dete od loših osećanja, ali to nije prikladan način. Umesto da negirate njegove osećaje i govorite mu da ih i on potisne, recite mu da razumete da je tužno, ljuto, uplašeno i pitajte ga kako mu možete pomoći. Imenujte ta osećanja i budite uz njega i uz takav pristup naučiće što je empatija.

Pretnje su rezultat roditeljskih frustracija, ali nisu baš delotvorne. Ukoliko koristite takve pretnje ili razgovarate s njim ucenjivački i često koristite izraz ‘Ukoliko to ne uradiš ja ću…’ uskoro ćete morati da ostvarite svoju pretnju ili će ona izgubiti moć. Ali to nije ispravan način da se menja detetovo ponašanje. Umesto pretnji uvek je bolje provoditi druge taktike poput one udaljavanja deteta od kritične situacije, priče ili malog tajm auta.

Kako biste bili ubedljivi morate da umete da delate sami, a ne tatu da stavljate u ulogu lošeg policajca. Osim što pokazujete bespomoćnost, zbog odlaganja discipline dete neće biti svesno šta je pogrešno uradilo. Iščekivanje kazne može jetetu samo da produži agoniju, a osim toga potkopali ste svoj autoritet i činite loše tati kojeg bi se prema tom stavu dete trebalo bojati.

Pretrpani raspored, rokovi, saobraćaj, nedostatak sna samo su neki od razloga ove roditeljske poštapalice. Međutim, ako svom detetu svakodnevno, dok pokušava da pronađe svoje ćebence, ili se samo oblači a vi ga požurujete, stvorićete kod njega osećaj krivice, a nećete ga nimalo požuriti. Naprotiv moglo bi se još više spetljati. Ili čak postati frustrirano. Probajte da pronađete malo smireniji način da ubrzate stvari. Recite mu da ćete mu malo pomoći, ali da je super što se trudi ili jednostavno uzmite više vremena za neke stvari za koje pretpostavite da bi mogle duže da traju.

Ono što je vama lako detetu sigurno nije. Ako smatrate da postoji lak način da savlada određeno gradivo onda mu ga morate pokazati, a ne postavljati pitanja koja će ga samo činiti nervoznim.

Podsticati rivalstvo između braće, upoređivanjem i takav način komunikacije neprihvatljivi su i verovatno je većina roditelja nakon što ih izgovori svesna greške. Svako dete je drugačije i treba ih gledati pojedinačno, a nikako upoređivati i još na taj način praviti razliku.