Evo koje su najčešće greške koje pravimo iz želje da živimo zdravije:
Pijete dijetalna pića
Kad ljudi odluče da povedu računa o liniji i zdravlju, jedna od prvih promena je prelazak na ‘dijetalne’ proizvode, od sokova do mlečnih proizvoda.
Ali, nedavno sprovedeno američko istraživanje pokazalo je da osobe koje u velikim količinama piju dijetalne varijante sokova i gaziranih pića imaju tri puta viši rizik od moždanog udara i demencije u kasnijim godinama.
Nalazi naučnika sa Univerziteta u Bostonu pokazuju da veštački zaslađivači koji se dodaju u sokove iz za sada neutvrđenih razloga mogu da dovedu do ozbiljnijih problema sa zdravljem od samog šećera.
Ranije studije su takođe pokazale da dijetalni napici povećavaju rizik od gomilanja kilograma, jer “navuku” telo da očekuje šećer.
Foto: Pixabay
Istraživanje objavljeno u stručnom žurnalu Dijabetes kaže da stariji ljudi koji svakog dana piju dijetalna gazirana pića tokom deset godina imaju značajno veći obim struka od njihovih vršnjaka koji nikada ne piju takve napitke.
Ako ste “navučeni” na neko gazirano piće sa veštačkim zaslađivačem, zamenite ga kiselom vodom u koju ćete dodati malo limunovog soka ili kriške pomorandže, na primer.
Uzimate vitamine ujutru, uz doručak
Sedam od deset ljudi koji uzimaju vitaminske suplemente to čini ujutru, ali nova istraživanja pokazuju da to nije baš najbolji trenutak.
Recimo, ako doručkujete toplu ovsenu kašu, palentu ili nešto slično, uz dodatak mleka, smanjićete apsorpciju gvožđa iz suplemenata koje uzimate za gotovo tri četvrtine.
Drugu “jutarnju opasnost” predstavljaju polifenoli koje sadrže čajevi i kafa, koji sprečavaju apsorpciju važnih minerala, cinka, kalcijuma, magnezijuma, na primer.
Kako to da ispravite? Lekari i nutricionisti savetuju da suplemente ne uzimate uz doručak, nego nešto kasnije, kad je već aktivirano lučenje želudačne kiseline koja će doprineti bržem varenju.
Najbolje bi bilo da vitamine uzimate sa običnom vodom, a idealno bi bilo da čaj, kafu ili bilo koji topao napitak ne popijete tokom dva sata nakon što ste uzeli suplemente koji sadrže gvožđe.
Pretpostavljate da “biljno” znači “zdravo i bezbedno”
Ljudi često pretpostavljaju da su svi biljni proizvodi automatski i bezbeni i zdravi, jer su “prirodni”.
Ali, svi lekovi i pomoćna lekovita sredstva imaju svoje prednosti i mane, a nisu izuzetak ni biljni preparati. Neki od njih čak mogu da budu i štetni ako se kombinuju pogrešno, ili uz određene lekove koji se dobijaju na recept.
Recimo, kantarion može da napravi problem i umanji dejstvo pilula za kontracepciju, a kod nekih ljudi može da izazove i pojačanu osetljivost na sunce.
Dakle, ako želite da uzimate neki preparat na biljnoj bazi, pažljivo pročitajte uputstvo i ako imate bilo kakvu dilemu, posavetujte se sa lekarom opšte prakse ili farmaceutom.
Foto: Shuterstock
Preterujete sa unosom vlakana
Savetuju nas već godinama da “unosimo više vlakana” da bsimo potpomogli varenje, i to je u najvećem broju slučajeva OK. Ali, ako spadate u onih 20 odsto populacije koja ima problem sa sindromom iritabilnih creva, suviše namirnica bogatih vlaknima može pojačati tegobe i izazvati nadutost i bolove u stomaku.
Ponekad, suviše mahunarki, voća, povrća, može izazvati gasove, nadimanje, ili pogoršati dijareju ukoliko nas trenutno muči.
Suviše revnosno se mažete kremama za zaštitu od sunca
Tokom proteklih 20 godina, Sunce je proglašavano velikim neprijateljem zdravlja. Ali, sada se pokazalo da ako baš nikad ne mrdnete iz kuće bez kreme za zaštitu od sunca možete doći u situaciju da vam nedostaje vitamina D.
Prešli ste sa šećera na med
Iako je med prirodan zaslađivač, supena kašika i dalje ima 17 grama ‘dodatog šećera’, što je više od polovine preporučenog dnevnog unosa.
Često se može čuti da je med i dobar izvor minerala, da je bogat gvožđem, ali to su toliko male količine da bi za neki značajniji unos gvožđa trebalo da pojedete 123 kašičice meda dnevno.
Takođe, nemojte se zanositi idejom da su javorov sirup, agavin sirup i slične varijante zdrave. Vrlo je jednostavno: ne postoji “zdrav” zaslađivač koji možete koristiti koliko god hoćete. Svi do jednog su kalorijske bombe i moraju se koristiti umereno.
Suviše spavate
Naše telo se obnavlja kad spavamo, ali ako spavate deset ili više sati tokom 24 sata, to će vam doneti više štete nego koristi, upozoravaju stručnjaci iz Američke akademije za medicinu sna.
Istraživanja pokazuju da rizik od bolesti srca, moždanog udara ili dijabetesa raste kod osoba koje suviše spavaju.
Takođe, utvrđeno je da samo dva sata u krevetu duže nego što smo navikli povećava rizik od bolova u leđima i depresivnih stanja. To se pripisuje produženom periodu neaktivnosti.
Koliko bi trebalo da spavate? Istraživanja pokazuju da je najniži rizik od obiljnih problema sa zdravljem kao što su kardiovaskularni problemi, dijabetes i slično, kod osoba koje spavaju preporučenih sedam sati u toku noći, prenosi britanski “Miror”.
Ako ne možete da “sastavite” ni tih sedam sati, pokušajte da smanjite vreme provedeno pred monitorima i ekranima. To bi značilo – bez televizije, tableta, telefona, kompjutera u kasnim popodnevnim i večernjim satima. A nije loša ideja ni da sebi ukinete kafu posle tri sata popodne.
Komentari (0)