Sedam kućnih igara za hladne dane

To što je napolju hladno i mokro, nije prepreka da vašim mališanima, ma kog uzrasta bili, bude dosadno u kući. Predlažemo vam interesantne i zabavne igre koje će okupiti sve članove porodice koji su spremni da se druže i zabave.

Ove igre su univerzalne: one su idealne i za igranje u zatvorenom prostoru, ali i za okupljanje na otvorenom, i što je važno, optimalne su za decu svih uzrasta.

Predvodnik ili organizator igre sugeriše deci da zamisle da su na „Titaniku”. Šansu da se spase ima onaj ko dobije čamac za spasavanje. Čamci su za različit broj putnika. Predvodnik govori brojeve koji označavaju broj mesta u čamcu i dodaje: „Što se brže sakupite u grupe od toliko putnika koliko ja kažem, to ćete se brže spasiti. Ne zaboravite – ako vas bude više ili manje, potonućete.”

U početku igre deca plešu uz muziku, igraju (ili imitiraju stanje panike na brodu koji počinje da tone). Predvodnik zaustavlja muziku i govori broj – od 2 do 9 (koji označava broj mesta u čamcu za spasavanje). Deca se skupljaju u grupe prema zadatom broju.  Ako ih je više ili manje, ispadaju iz igre. Ostali nastavljaju igru. 

Napomenimo da ova igra može poslužiti kao indikator psihološke klime u kolektivu. Po pravilu, najmanje popularna deca „tonu” brže od ostalih. Što manje učesnika ispada iz igre, to označava bolje odnose u kolektivu, društvu ili porodici.

Ova igra pomaže deci da obogate svoj rečnik. Biće vam potrebne kartice koje ćete unapred pripremiti. Na kartici velikim slovima napišite reč, koju će jedan od učesnika objašnjavati ostaloj deci, na primer ŠIBICE. Pri dnu, sitnijim slovima, pišete četiri reči koje ne sme da upotrebi prilikom objašnjavanja reči ŠIBICE, na primer: paliti, požar, vatra, sumpor. Na te reči stavljen je tabu. Prvo deci objasnite pravila igre, a onda izaberite „glavnog” koji će ostalima objašnjavati reč i dajte mu karticu. Učesnik koji pogodi reč postaje sledeći „glavni igrač”.

Za ovu igru su vam potrebne stolice, poređane u paru, naslonom jedna prema drugoj. Deca sedaju na stolice, okrenuta jedna drugima leđima. Jednom detetu u paru se daje čist list hartije i olovka (on će crtati). Drugom mališanu (on će objašnjavati) daje se ranije pripremljen crtež geometrijskih figura. Pažnja: svaki par mora imati svoj crtež.

Detetov zadatak je da tako objasni drugom detetu (koje sedi okrenuto leđima) crtež, kako bi ono uspelo da ga nacrta, bez gledanja, samo slušajući objašnjenja. „Slikarima” nije dozvoljeno da gledaju model crteža, niti da razgovaraju sa „objašnjivačem-opisivačem”. Oni mogu samo lako da gurnu svoj par kao znak da su izvršili dobijena uputstva. Pobeđuju crteži koji najviše liče na original (rasporedom figura na listu, veličinom figura).

Veoma je zanimljivo kada ovu igru igraju roditelji i deca zajedno. Kada vidite rezultat pošteno sebi priznajte da li ste bili dobar objašnjivač.

Neophodan uslov za ovu igru je jednak broj dečaka i devojčica. Formiraju se parovi, a zatim devojčice sedaju na stolice, koje su raspoređene u krug. Dečaci devojčicama-parovima skidaju po jednu cipelu i stavljaju ih u centar kruga. Dok dečacima vezuju oči, neko promeša gomilu cipelica u centru kruga. Zadatak dečaka je da pronađu cipelicu svoje princeze i da joj je obuju, a da su im oči i dalje zatvorene!

Ova igra se često zove i igrom poverenja. Ona je, inače, odlična mogućnost da deca nauče da se orijentišu u prostoru, da „operišu” pojmovima kaš što su „levo”, „desno”, „više levo”, „napred”, „nazad”. Deca se dele na parove, jedno dete je krtica, drugo je savetodavac (instruktor). Krtici zatvaraju oči. Od stolica se pravi lavirint kroz koji krtica treba da prođe prateći uputstva savetodavca. Krtica se osloni na ruke i kolena i polako „se provlači” kroz lavirint od stolica.

Deca sedaju u krug. Predvodnik (obavezni učesnik igre) govori na uvo svim učesnicima igre nazive nekoliko vrsta voća: pomorandža, jabuka, kruška, banana, mandarina itd. Kada svi učesnici dobiju svoja „voćna imena”, predvodnik izgovara naziv jednog od voća naglas, na primer „banana”. Sve „banane” dužne su da promene svoja mesta. Zadatak predvodnika jeste da zauzme mesto jedne od banana. Onaj koji je ostao bez mesta postaje predvodnik. 

On ne menja imena učesnicima, već sam izgovara naziv nekog voća, a učesnici koji imaju ta imena treba da promene mesta. Predvodnik može istovremeno da izgovori imena dve-tri voćke. A kada predvodnik kaže „voćna salata” onda svi učesnici imaju zadatak da promene mesta.

Ova igra traži mnogo pokretljivosti od igrača. Potrebno je naduvati onoliko balona koliko ima učesnika igre. Balon se pričvršćuje učesnicima pozadi, kao rep. Konac (ili još bolje lastiš) koji drži balon treba da bude takve dužine da balon bude na podu. Zadatak dece je da raspuknu balone-repove drugih igrača, a da sačuvaju svoj rep.