Želja za potomstvom kod većine žena toliko je jaka da čak ignorišu i po život opasne bolesti koje su njihov hronični pratilac. Jedna od takvih je dijabetes, koji, ukoliko se ne kontroliše, u trudnoći može da dovede do ozbiljnih problema.
Koliko je dijabetes opasan i prisutan kod trudnica, objašnjava doc. dr Jelena Dukanac-Stamenković, iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.
– Dijabetes predstavlja stanje hronično povišenih vrednosti šećera u krvi, zbog kojih posledično dolazi do poremećaja metabolizma masti i proteina. Nastaje pod uticajem naslednih faktora, štetnih činilaca spoljašnje sredine, ali i loših uslova života. Šećerna bolest u toku trudnoće je mnogo češća. Od nje boluje čak 90 odsto trudnica, dok sa dijabetesom pre trudnoće dolazi tek 10 odsto žena. Olakšavajuća okolnost za dijabetes koji se javlja u trudnoći je što on, u većini slučajeva, traje dok traje i trudnoća. Posle porođaja, vrednosti nivoa šećera u krvi se vrlo brzo svedu na normalnu granicu. Šećerna bolest pre trudnoće javlja se više godina ranije, ali se nivo šećera za vreme graviditeta veoma često pogoršava.
* Koje trudnice pripadaju rizičnoj grupi za dijabetes?
– To su, pre svega, trudnice iznad 40 godina života. Ali i trudnice koje su već rodile, i to dete teže od četiri kilograma. Gojazne trudnice su, takođe, kandidati za dijabetes, kao i trudnice koje u porodici imaju srodnike obolele od ove bolesti. Trudnice sa višestrukim spontanim pobačajima, prevremenim porođajima, ili trudnice kod kojih je na porođaju bio mrtvorođeni plod, takođe su u velikom riziku da obole od dijabetesa.
* U kojim još situacijama treba da se razmišlja o dijabetesu u trudnoći?
– Treba biti oprezan i kada se u laboratorijskim analizama pojavi glikozurija, odnosno šećer u mokraći, ili ako se prilikom ultrazvučnog pregleda ustanovi veći plod nego što odgovara trajanju trudnoće. Velika posteljica, ali i povećana količina plodove vode, takođe može biti upozorenje za eventualnu pojavu dijabetesa. Trudnice koje nose višestruku trudnoću takođe pripadaju grupi rizičnih trudnoća, što takođe iziskuje test opterećenja šećerom.
* Kako se ove trudnice prate?
– Trudnoća sa dijabetesom svakako predstavlja trudnoću visokog rizika, i iziskuje intenzivan lekarski nadzor. On se sprovodi u bolničkim uslovima koji podrazumevaju mesečnu hospitalizaciju kada se rade rutinski i visokospecijalizovani laboratorijski i ultrazvučni pregledi. Osim krvne slike proverava se i funkcija bubrega, ali i vrednost nivoa šećera u krvi na prazan želudac, i dva sata posle uzimanja hrane. Takođe se radi i urinokultura zbog mogućih infekcija urinarnog trakta. Uz to, obavezni su i pregledi očnog dna. Naravno, ultrazvučnim pregledom prati se rast i izgled ploda, da ne bi došlo do pojave neke neželjene anomalije na srcu ili nekom drugom organu.
* Kakve su komplikacije izazvane dijabetesom moguće u trudnoći?
– Ukoliko dijabetes traje duže, komplikacije su brojnije, ozbiljnije i češće. I to kod trudnica koje su šećernu bolest imale još pre trudnoće. Hipertenzija se kod njih javlja četiri puta češće u odnosu na zdravu populaciju trudnica. Prateće komplikacije su i infekcije urinarnog sistema, povećanje količine plodove vode, spontani pobačaji, kao i prevremeni porođaji.
* Odražava li se dijabetes u trudnoći na potomstvo?
– Deca čije su majke imale dijabetes u trudnoći najčešće se rađaju sa anomalijom na kardiovaskularnom, urogenitalnom i centralnom nervnom sistemu, ali i skeletu. Teški oblici šećerne bolesti posledično mogu da dovedu do usporenog psihomotornog razvoja deteta. Osim toga, kod naglih skokova nivoa šećera u krvi trudnice dolazi do sužavanja krvnih sudova u posteljici, preko koje fetus dobija hranu i kiseonik. Ovakvo učestalo sužavanje krvnih sudova može dovesti do iznenadne smrti ploda.
Nepoželjne namirnice
U nepoželjne namirnice za trudnice sa dijabetesom spadaju džem, šećer, marmelada, slatkiši, med, jer sadrže proste šećere koji brzo prelaze u krv i povećavaju glukozu. Isto rade i „skriveni šećeri” prisutni u gaziranim i voćnim sokovima, raznim slatkim sosevima, integralnom keksu. Hleb i razne vrste testenina kao što su špagete i makaroni, krompir i druge namirnice koje sadrže skrob takođe nisu poželjne, jer se skrob u želucu i crevima brzo vari izazivajući nagli skok šećera u krvi.
LEKOVI
Lek izbora za lečenje dijabetesa u trudnoći je insulin podeljen u više doza. Uz to, obavezno moraju da se pridržavaju higijensko-dijetetskog režima u ishrani, koji podrazumeva smanjen unos ugljenih hidrata, odnosno šećera, a ravnomerni unos belančevina i masti. Oralni antidijabetici su kontraindikovani u trudnoći, jer dovode do povećane učestalosti razvoja anomalija ploda.
ISHRANA
Trudnica sa dijabetesom mora da zaboravi na slatkiše. Njena ishrana mora da bude bogata složenim ugljenim hidratima, biljnim vlaknima i mineralima, zasićenim masnim kiselinama. Izuzetno je važno da svakih tri do četiri sata ima česte, a male obroke, jer oni omogućavaju insulinu da deluje postepeno. Češći obroci smanjuju i pojavu „napada gladi”.
Ukoliko trudnica pati od jutarnje mučnine, trebalo bi pre nego što ustane iz kreveta da pojede jedan do dva suva keksića, ili malu kiflu. Ukoliko uzima insulin trebalo bi da bira namirnice sa visokim sadržajem biljnih vlakana, kao što je integralni hleb, žitne pahuljice, integralno povrće. Takođe, treba da su zastupljene namirnice sa niskim sadržajem masti i šećera, kao što je povrće, posne vrste mesa, jaja, ribe… Hrana se priprema što kraćom termičkom obradom radi očuvanja vitamina. U svakom slučaju, bolje je konzumirati sveže pripremljenu, a ako mora da se obrađuje onda je poželjno da bude kuvana, a ne pržena. Osam čaša dnevno tečnosti predstavlja minimum neophodan organizmu.
POSNO MESO I CRNI HLEB
Na spisku poželjnih namirnica nalaze se na prvom mestu mleko i mlečni proizvodi. Stručnjaci savetuju da to pre svega budu proizvodi od obranog mleka sa dodatim probioticima. Kajmak, maslac i punomasne sireve treba konzumirati u veoma malim količinama, tek toliko da trudnicu prođe želja. Kada je reč o mesu treba birati posne vrste, kao što je piletina, teletina, „mršava” govedina, jagnjetina. Meso treba bariti ili pripremati lešo, odnosno kuvati sa malo ulja, peći na teflonu u sopstvenoj masnoći, a radi ukusa dodati malo maslinovog ulja tek na kraju. Ribu treba jesti dva puta nedeljno i jedno do dva jajeta, takođe sedmično, ukoliko trudnica nema povišen holesterol. Hleb se preporučuje da bude crni, ražani ili graham koji je bogat biljnim vlaknima. Dva parčeta hleba od po 50 grama mera su uz svaki obrok, a jedno parče ako je na meniju krompir, pirinač, pasulj ili grašak. Treba spremati i supe i čorbe od raznolikog povrća, ali sa vrlo malo masnoće. Unos soli treba da se svede na najmanju količinu, odnosno ne više od tri grama dnevno, uz izbegavanje dosoljevanja hrane za vreme obroka. Kafa i čaj mogu da se koriste umereno, nezaslađeni, ili zaslađeni veštačkim zaslađivačima u vrlo malim količinama.
Komentari (0)