Sećate li se ovih igara?

Umesto klikera i lastiša današnji klinci od roditelja traže tablet , android telefon, kompjuter. A kako su se deca nekad igrala, gde je nestala galama iz dvorišta niko tačno ne može da objasni. Bebac.com želi da vas podseti na neke od dečjih igara koje su obeležile i vaše detinjstvo u školskim dvorištima i ostalim mestima. Kada se prisetite ovih igara, možda ćete neku pokazati i svom detetu.

Mališani ispruže ruke, skupe šake u pesnicu. Izaberu dete koje će da broji i pri tom udara sa svojom pesnicom druge pesnice kao mali čekic. Pre brojanja mora da “pljune” pesnicu sa kojom će da udara, izgovarajući “puj”.

Brojalica ide ovako :

“Okoš, bokoš, prdne kokoš, pita Baja :”Kol’ko tebi treba jaja?”

Dete na čijoj se ruci zaustavio drugar, recimo odgovara pet. Onda se broji do pet na koga padne zadnji broj, ta ruka ispada i tako sve u krug dok ne ostane jedna ruka – taj je pobednik.

Omiljen rekvizit svih devojčica bio je hula-hop. Prvo su ga deca obično vrtela oko stopala, zatim oko kolena,  pa na bokovima , struku, ispod miške, na kraju one spretne devojčice vrtele su ga na vratu. Devojčice su obično zadavale koliko se krugova vrti oko svakog dela tela. Recimo osam krugova za svaki deo tela, a kome ni jednom ne padne pobedio je.

Još jedna interesantra igra koju su igrali napolju zajedno i dečaci i devojčice jeste ”I okoli salata”. Pesmica zvuči ovako:

“I okolo salata, i okolo salata, i oklo salata i naveliki zbor. Ja dajem ruku tebi, Ti daješ ruku meni, i ja se tebi klanjam i tebi pripadam.”

Ova pesmica se peva dok deca stoje u krugu. Peva je dete koje je u krugu i ide okolo udarajući dlanovima poskakujuci sa noge na nogu. Na kraju pesmice odabere se jedno dete i onda svi pevaju, dok se dvoje dece drže ispod ruke kod laktova vrteći se u krug: Kada se to dvoje dece vrti, sledi pesmica:

“Sad se vidi sad se zna, ko se kome dopada”. Oborili glave dole, sad se vidi da se vole”.

Ovo je omiljena igrica nešto mlađe dece. Deca čučnu i naprave krug i ne smeju da gledaju okolo. Dok jedno dete ide oko ostalih, recimo sa maramicom i peva pesmu. 

”Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, čuvaj mijo rep, nemoj biti slep, ako budeš slep otpašće ti rep”.

Dete iza koga je pala maramica, mora da vija drugo dete koje je bacilo maramiciu. Ukoliko mališan koji je bacio maramicu uspe da uđe u krug između dece pobednik je, a igra se nastavlja tako što novo dete ide iza ostalih. 

Kako se vreme menja, tako i lastiš menja pravila. Današnje generacije devojčica imaju svoja pravila, a ovo su bila pravila njihovih mama. Lastiš se obično igrao na prstiće u parovima ili u troje. Uvek je tu bio i ”spasa”. To je devojčica spasilac koja je najbolje igrala lastiš, pa je obično uskakala da ispravi grešku. U slučaju da i ona pogreši i stane na gumu, novi par bi igrao, a ove devojčice bi držale lastiš. Pobednik je ko prvi stigne do više prstića. 

Popularno skakanje  je bila uz pesmu ”Ema esisa”

Pesmica je zvučala ovako: ”Ema ssisa, esesa, pipi ja”.

Druga pesmica, na istim sistem igre zvučala je ovako:
”Balerina, Rokoko, diže noge visoko, pošto tako dobro skače, vide joj se bele gaće, a njen muž baletan, diže noge na tavan”.

Ova igrica se obično igrala kada se deca mnogo umore od skakanja, a ne žele još uvek da idu kući. Tada sede, stoje ili čuče. Jedno dete započne igru tako što drugom šapne na uvo jednu reč. Reč obično bude komplikovana. Svako dete šapuće drugom detetu što tiše može šta je čuo i razumeo. Kada se stigne do zadnjeg deteta ono izgovara reč na glas. Najčešće ta reč nema veze sa zadatom i onda se svi smeju. 

Ovu igru obično igra nekoliko mališana. Jedno dete je kao zapisničar, kod kojeg dolaze ostala deca i daju lažna imena (na primer princeza, Tarzan, vila, Sandokan…).  Lopta se stavi na obeleženo mesto, svi stanu oko nje, a zapisničar proziva :”Neka bije neka bije Tarzan.”

Svi ostali beže dok Tarzan ne stavi ruku na loptu i kaže “stop”. Tada svi moraju da stanu u mesto i koga ”Tarzan” pogodi sa loptom dobija minus.

Dete koje prvo skupi tri minusa ide u malu penziju dok neko drugi ne uhvati loptu. On onda ulazi ponovo u igru. Sa šest minusa ide u veliku penziju i ne ulazi vise u igru.

Ova igra se igra sa loptom, a cilj je da učestvuje što više dece. Deca se rasporede tako da sa jedne strane bude njih pet do šest, a isti broj igrača bude u drugoj ekipi. U sredini između dve grupe dece nalaze se deca koja pokušavaju da uhvate loptu ili da je izbegu. U slučaju da nekoga lopta pogodi, on ispada i tako sve dok svi ne ispadnu iz igre. Onda se menjaju. Međutim, svaki put kada neko uhvati loptu kojom je gađan ima pravo pozove nekog odnosno da uđe jedan igrač koji je ispao.

Izabere se jedan igrač i vežu mu se oči maramom tako da ništa ne vidi. Zatim ga ostali lagano zavrte oko sopstvene ose, da malo izgubi osećaj za orjientaciju u prostoru. To ne treba da traje dugo kako “ćorava baka” ne bi pala. Ona treba da vas traži. Dok je vrtite pevate : “Vodim baku na pazar, da je prodam za dinar, idi bako kuda znaš, meni više ne trebaš.”

Igrači treba da stanu oko nje, da je dozivaju imenom, gurkaju, a kada ”baka” krene prema drugoj deci, oni treba da se sklanjaju od nje. 

Ako “baka” uhvati nekog, ona treba da pogodi koga je uhvatila, ne skidajući pri tom povez sa očiju. Ima pravo da ti opipa lice i telo rukama i rečima da “izvuče” koju reč iz tebe. Ako pogodi kog je uhvatila, ta osoba je nova ćorava baka!

Izabere se jedan igrač koji će da bude car i koji će da zadaje životinjske korake koje moraju da oponašaju deca da bi se stigao do cilja. Najbolji deo igre je kada neko izmisli neki novi životinjski korak ( recimo, pet mravljih , sedam rodinih, deset konjskih, devet majmunskih…) Pobednik je onaj koji prvi dođe do cilja odnosno do cara.

Deca se podele u dve grupe. Uhvate se za ruke kao da igraju ”kozaračko kolo” i pevaju pesmu naizmenično ” Ide majka sa kolodvora, dija, dija de. Šta će majka s kolodvora, dija, dija de?  Želi jednu ćerku, dija, dija de.  Kako će se zvati, dija dija de? Nek se zove … kaže se ime deteta iz suprotne grupe. Mi ne damo … ime deteta, kaže suprotna grupa. Na znak sad, otma se dete iz druge grupe i ono bude pripojeno protivnočkoj , tako se igra dok jedna grupa ne dobije svu decu druge grupe.

Deca od lastiša prave neobične oblike, a dok ih prave pevaju ”Olimpijade, olimpijade, dečije brigade stop. U tom momentu kakav se oblik napravi, drugo dete mora da se provuče ispod ili iznad lastiša, a pri tome ne sme da dodirne gumu. Onaj ko svojim telom pipne gumu mora da stane na mesto onoga ko namesta neobičan oblik. Provlači se jedan po jedan kako se guma ne bi tresla. 

Devojčice rašire prste na obe ruke, a drugo dete broji uz pesmicu: ”Prsti si to ko u svinje, reci jedno muško ime.  Dete kaže ime simpatije za koju hoće da “proveri” da li je voli.  Zatim prsti se broje po slovima imena (na primer Petar ) – ako tebe Petar voli nek ti pukne ovaj prst. Devojčica proba da pukne prst, pa ako pukne – ljubav je zagarantovana.

Jedna od njagrubljih igara koju su igralu uglavnom dečaci. Jedna ekipa skače na drugu čiji su članovi povezani u ”lanac”, glavama zabijenim u druge glavom između butina. Članovi jedne grupe naskaču na drugu ekipu, koja ne sme da ”poklekne”. Sudija je ispred prvog u nizu koji je povijen i ocenjuje eventualne nesporazume.

Ova igra se obično igra predveče. Jedno dete stoji uz drvo ili zid i broji do 100 (5, 10, 15, 20, 25, 30, 35,40…), a ostala deca se za to vreme kriju. Nakon odbrojavanja, kreće potraga za drugarima, uz prehdodnu opasku “Ko se nije sakrio magarac bio, triput žmurio”. Najrasprostranjenija igra nekada, jer su istovremeno mogli da se igraju i dečaci i devojčice. Žmuri onaj ko se ne zapljune na vreme ili ga onaj koji žmuri i nađe zaspljune.

Deca se uhvate za jedno dete i gledaju što dalje da odskoče. Zatim iz tog položaja treba drugo dete da očepe, s tim da i to drugo dete ima pravo da se pomeri. Pobednik je ko isčepa sve ostale.

Ovo se igralo neposredno nakon izlaska iz kuće, a sastoji se iz trčanja po igralištu. Jedno od dece se odredi ko će da bude ”šuga” i njegov cilj je da stigne drugog, da ga pipne. To drugo dete onda kreće da juri ostale, i tako u krug, sve dok ne ponestane daha. 

Jedna od ubedljivo najpopularnijih igara na ovim prostorima. Deca bi se podelila u dve grupe, a iznosili su plastične pištolje i puške, kojih je bilo na svakom koraku. Ekipa ”Nemaca” bi koristila svoj nemački jezik, dok bi ”Partizani” po pravilu bili inspirisani replikama iz ratih serija. Kako su dolazili novi klinci, ova igra je dobila ime ”Kauboji i Indijanci”