Kada ste poslednji put u svakodnevnim razgovorima čuli da neko spominje: Jo jo, Crvenu kraljicu, Care care gospodare, Kauboje i Indijance, Čoveče ne ljuti se…?
Ako ste rođeni u 20. veku, sigurno vas je već prošao talas tople nostalgije dobro poznatih dečjih igara. A sada probajte da zamislite koje će reči jednoga dana probuditi sećanja današnje dece na njihovo detinjstvo. Pa probajmo: džojstik, Plejstejšn, tablet, Ajfon..
Danas se često čudimo pa i divimo kako dete od četiri godine koje još ne zna ni da čita, bez imalo napora pokrene igricu na Androidu, koristi Youtube za crtaće i pesmice… Dete se kroz današnji svet tehnike jako lako i brzo razvija u smeru tehnološke pismenosti. Što je za njega naravno i neophodno s obzirom da se već danas ne može zamisliti svakodnevnica bez tehnologije. No koje su prednosti starih i sada već pomalo zaboravljenih dečjih igara?
Za početak, nisu vam potrebni nikakvi prezahtevni rekviziti. Jedan običan jo jo i dete se može igrati gde god da se nađe. Pa čak i na otvorenom! Igre koje ne uključuju tehniku, često uključuju drugu decu. Na taj način dete razvija svoje socijalne i komunikacijske sposobnosti. Jedna igra često ima nekoliko verzija kao i pravila, tako da se ona uvek mogu menjati i prilagođavati broju igrača ili verzijama igre. Tu nastupa dečja kreativnost i sposobnost prilagođavanja određenim situacijama.
Takođe, dečje igre često stavljaju učesnike u različite pozicije. U jednoj epizodi “žmurki” dete traži najbolje mesto za skrivanje, u drugoj pokušava pronaći nekoga baš na tom mestu, a u trećoj je sudija. Na taj način deca ulaze u različite uloge u kojima često moraju razmišljati o drugim učesnicima i šta bi oni uradili ili pak sagledati objektivnu stranu igre ako sude.
Dečje igre često zahtevaju vizualizaciju određene situacije, a za to je potrebna mašta. Mislite da žandar nikada ne zamišlja kako i šta da uradi kada uhvati lopova? Kako će izgledati ta scena? Hoće li se lopov opirati dok mu bude stavljao lisice? Hoće li mu možda pobeći? To dovodi i do sledeće veštine, a to je “predviđanje unapred”.
Društvene igre često su kombinacija sreće i taktike. Tako u igri “Čoveče ne ljuti se”, dete treba da razmisli pre nego što pomeri jednog od pijuna. Za koliko polja ga protivnik može sustići, hoće li sa šesticom ubrzati svog pijuna ili izvaditi sledećeg i imati uvek jednog pijuna u igri? Na taj način dijete razvija sposobnost predviđanja i kombinovanja nekoliko situacija. Ipak na kraju treba izabrati i doneti odluku.
No najveća prednost spomenutih (pa i mnogih nespomenutih) igara je mogućnost da ih dete samo napravi. Proces izrade često i sad jeste igra. Sve što vam je potrebno je nekoliko običnih kartona i flomastera za izradu tvistera ili npr. aluminijske folije za izradu pikula ili jednostavno spojite nekoliko ostataka gume iz bakinog seta za šivanje pa izradite svoj jo jo!
Ako želite motivisati dete na dodatnu kreativnost, podstaknite ga da stvori sopstvena pravila, ko zna, možda na kraju stvori i neku sasvim novu, vlastitu igru.
Komentari (0)