Zimsko računanje vremena u Srbiji i zemljama Evrope počinje u nedelju 31. oktobra, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad, sa 3.00 na 2.00. U isto vreme prestaje letnje računanje vremena.
Računari, mobilni telefoni i drugi savremeni uređaji koji pokazuju tačno vreme automatski će „preći” na zimsko računanje vremena. To, međutim, znači da ćete kazaljke na starijim uređajima, poput analognih satova, morati da ručno pomerite unazad.
Foto: Freepik
U našoj zemlji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine, u skladu s odlukom Evropske unije, navodno radi ekonomske koristi i boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta i komunikacija, industrije. Ipak, mnogo godina kasnije, nakon što je postalo evidentno da nema značajne ekonomske koristi od te radnje, EU je odlučila da odustane od pomeranja satova dva puta godišnje, prepuštajući svojim članicama da odluče da li će trajno usvojiti letnje ili uobičajeno – zimsko računanje vremena.
Nažalost, iako se očekivalo da će ova praksa zamreti ove godine, države članice EU se nisu usaglasile oko sezonskog „pomeranje sata” poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru.
Zašto evropske zemlje ne mogu da se usaglase?
Odluka o tome hoće li neka država članica uzeti kao trajno letnje ili zimsko vreme zavisi od njenog geografskog položaja, pa dogovor o predlogu Evropske komisije iz 2018. godine po svemu sudeći neće biti jednostavan.
U Evropskoj uniji postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska, koja se proteže od Poljske na istoku do Španije na zapadu.
Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone trajno prešle, na primer, na letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.
U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3.15, a u Berlinu u 3.44.
S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije, jer bi na primer Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.
Komentari (0)