Šargarepa (lat. Daucus carota L) gaji se više od hiljadu godina. Smatra se da joj je domovina Evropa. Dosad je razvijeno više od sto vrsta ovog povrća. Postoji narandžasta, ljubičasta, crvena, žuta i crna. Narandžasta je popularna u Evropi, a u južnoj Aziji i Africi koristi se uglavnom ljubičasta. Plodovi su dugi od dva do 90 centimetara. Boja šargarepe ukazuje da je bogata beta-karotenom, a sadrži i vitamine K, C, E, B1, B2, B3, B6, folnu kiselinu, fosfor, kalijum, mangan i molibden. Obiluje antioksidansima. Beta-karoten jača imunitet i štiti od infekcija i raka.
Njegovim redovnim unošenjem smanjuje se rizik od pojave glaukoma i katarakte, pomaže u očuvanju i poboljšanju vida i smanjuje kratkovidost – posebno kod dece. Poželjan je u ishrani obolelih od raka, naročito pluća, želuca, jednjaka, tankog creva, materice, jer ga oni, prema istraživanjima, imaju za trećinu manje nego što je potrebno. Prava doza beta-karotena kod pušača značajno smanjuje rizik za dobijanje raka pluća i emfizema.
Dokazano je da povrće tamnonarandžaste boje, posebno šargarepa, najbolje štiti zdravlje srca i krvnih sudova. Zbog obilja vlakana i pektina smanjuje nivo holesterola. Nijedna biljka bolje od šargarepe ne zaustavlja proliv i povraćanje kod odojčadi, a uspešno tera i dečje gliste. Zbog vrednih sastojaka preporučuje se kod slabosti organizma, malokrvnosti i bolesti uzrokovanih manjkom vitamina kao što su skorbut i rahitis. Sok je odličan za pospešivanje mokrenja, a u kombinaciji s medom preporučljiv je za bolesti grla i jačanje imuniteta.
Kako deluje:
– smanjuje rizik od moždanog udara za 40 posto
– štiti vid
– podstiče varenje i rad jetre
– štiti od nekoliko vrsta raka
– čuva zdravlje srca i krvnih sudova
– jača imunitet
– pomaže kod proliva
– poboljšava izgled kože
– čisti organizam
Komentari (0)