Jutarnja žurba, gužva i žamor u hodniku vrtića. Vaspitačica sa osmehom preuzima malog Vedrana, ali on u tom trenutku zakašlje i obriše rukavom nosić koji očigledno curi. U vazduhu se odmah oseti napetost. Druga mama, koja upravo prezuva svoje dete metar dalje, prevrće očima i već u glavi sastavlja pasivno-agresivnu poruku za roditeljsku Viber grupu.
Svi su besni na „bahatu majku” koja je dovela bolesno dete i sada će, sasvim sigurno, zaraziti pola grupe. Panika je posebno velika kada krenu jesenje prehlade i pojave se one prave, uporne zelene sline.
Bolovanje nije uvek opcija, a osećaj krivice je ogroman
Lako je osuditi u prolazu, ali hajde da sagledamo realnost iz ugla zaposlene majke. Kada dete dobije prve simptome, roditelji se nađu u neobranom grožđu.
Nije tu uvek reč o strogom, bezosećajnom poslodavcu koji preti otkazom. Često šefovi i kolege imaju razumevanja, ali posao u firmi jednostavno ne može da stoji.
Muka je okrenuti telefon po treći put u mesec dana i izgovoriti: „Ne mogu danas da dođem, opet je slinav”. Tu je grizodušje prema kolegama koji moraju da preuzmu vaš deo posla, strah da ne ispadnete „neprofesionalni” u očima tima, a da ne pominjemo finansijski udar. Svi znamo da često otvaranje bolovanja na kraju meseca znači i znatno tanju kovertu. Zbog toga roditelji svakog jutra vagaju – da li je ovaj kašalj “dovoljno strašan” da zaustavi ceo život na nedelju dana?
Apsurd sistema: Kad odlazak po opravdanje napravi veći problem
Čak i kada mama preseče, proguta knedlu pred kolegama i ostane kod kuće sa detetom kome „samo curi nos”, tek tada kreće pravi birokratski pakao. Da biste pravdali odsustvo na poslu i kasnije dobili potvrdu za povratak deteta u kolektiv, morate posetiti Dom zdravlja.
A tamo vas čeka surova realnost – hronični manjak pedijatara. Zvati dispanzer telefonom od ranog jutra je prava lutrija, a kada konačno stignete do čekaonice, ulazite u pravo leglo zaraze.
Da bi dete dobilo dijagnozu za svoj slinavi nos i kako bi se papirološki pokrilo bolovanje, ono mora da provede minimum sat ili dva okruženo decom sa visokim temperaturama, stomačnim virusima i ozbiljnim infekcijama. Paradoks je potpun: dovedete dete sa blagom prehladom, a kući se vratite sa streptokokom, samo zbog jednog papira.
Rat u kom nema pobednika
Pre nego što sledeći put osudimo roditelje u hodniku vrtića i proglasimo ih sebičnima, zapitajmo se u kakvom sistemu funkcionišemo.
Većina majki i očeva ostavljena je da sama žonglira između poslovnih obaveza, finansijskog pritiska i zdravstvenog sistema koji puca po šavovima.
Rat u roditeljskim Viber grupama nema pobednika. Možda je vreme da umesto prevrtanja očima ponudimo malo više solidarnosti i razumevanja jedni za druge.
Jer, na kraju krajeva, već sledeće nedelje uloge u hodniku vrtića se lako mogu obrnuti.
Komentari (0)