Samo digitalno pismen roditelj može zaštititi dete na internetu

Emina Beković, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, ističe da roditelji treba da budu digitalno pismeni, da znaju opasnosti koje vrebaju sa interneta, kako bi mogli da zaštite svoje dete. Navodi da zabrane nisu rešenje, jer živimo u doba novih tehnologija, ali da „neka pravila moraju da se postave od malena”.

– Ono što je bitno je da od prvog momenta od kada dete dobije uređaj nove tehnologije, roditelj bude digitalno pismen, da zna opasnosti, kako bi mogao da zaštiti dete na internetu. Deca su danas mnogo veštija, što se tiče novih digitalnih tehnologija, ali je jako bitno da roditelj razgovara sa svojim detetom, da bude upoznat sa njegovim aktivnostima na internetu – upozorava Bekovićeva.

Ona kaže da smo svedoci da deca od osam, devet ili deset godina imaju profile na društvenim mrežama, iako su preporuke da deca pre 13. godine ne bi trebalo da imaju profile na internetu.

– Neretko roditelji preko svojih naloga otvaraju profile svojoj deci, što je dobro, ali ima i dece koja sama otvore profil, slažu za godine, i imaju profil koji roditelji nažalost ne kontrolišu – podseća ona i ističe da „dete prosto nije psihički zrelo ni sposobno da prepozna opasnosti na društvenim mrežama, a kada se one dese, nije sposobno da to preživi”.

Ukazuje da opasnosti predstavljaju i sami sadržaji, nepoznati kontakti i ponašanje.

– Imamo vršnjačko nasilje koje je iz realnog sveta prešlo na internet. Imamo izazove opasne po život, jer deca to najviše vole da gledaju na internetu. To su izazovi gde se oni snimaju kako bi uradili nešto što će privući što više druge dece, progutati kašiku koncentrata praška za veš ili kašiku cimeta, što je nemoguće jer izaziva gušenje, zatim nestati na 72 sata, zatim imali smo ovaj izazov davljenja, udaranja odnosno lomljenja glave i slično – navodi Emina Beković.

– S druge strane, imate i pravljenje selfija na mnogo rizičnim mestima, na obodu terase na 13 spratu, deca nisu ni svesna tih opasnosti – dodaje ona.

Na pitanje šta roditelji mogu da učine i da li su svesni tih izazova, ona kaže da „nažalost, roditelji nekad reaguju tek kada se desi takav neki slučaj”.

Ukazuje da zabrane upotreba društvenih mreža nisu rešenje, jer živimo u doba novih tehnologija, podsećajući da se i nastava u vreme pandemije koronavirusa odvija onlajn, odnosno „nema ko može da funkcioniše bez mobilnog telefona”.

– Rešenje je edukacija, razgovor roditelja sa decom, objasniti šta sve može da se desi na internetu, da internet deci bude pomoć u obrazovanju, a ne samo sredstvo zabave. Roditelji moraju da znaju da kontrolišu šta dete posećuje, šta ga interesuje, šta ga mami da gleda izazove opasne po život, zašto voli da gleda neke jutjubere, influensere, da obrate pažnju da dete ne ostavlja lične podatke – ističe Bekovićeva i dodaje i da je jako bitno da roditelji prave skrinšotove jer su oni neophodan dokaz, ako se desi nešto loše.

Upozorava i da na internetu postoje lažni oglasi za posao, pozivi za razne kampove, škole jezika, tako da se sve mora proveravati.

– Na našem sajtu postoje brojni saveti kako se ponašati na društvenim mrežama, sprovodimo i određene kampanje. Svi mogu da nas pozovu na besplatan broj 19833, da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu – kaže Emina Beković.

Ističe i da je i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je pre četiri godine osnovalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, spona između građana i policije, kako bi sistem bio što efikasniji.

– Direktno smo povezani sa policijom, Tužilaštvom za visoko-tehnološki kriminal, Ministarstvom prosvete, domovima zdravlja i centrima za socijalni rad. Ono što roditelji treba da znaju je da je potrebno napraviti skrinšotove, jer je to neophodno da bi se napravio slučaj – navodi Emina Beković i dodaje da je sve anonimno.

Na pitanje kako komentariše najavu ministarke trgovine, turizma i telekomunikacije Tatjane Matić o regulaciji društvenih mreža, ona ističe da „privatne kompanije moraju da preuzmu malo veću odgovornost, tj. da pooštre pravila kada su u pitanju društvene mreže, odnosno da kontrolišu i brišu naloge koji ne ispunjavaju određena pravila”.