Tokom 2007. godine u našoj zemlji je od malignih tumora obolelo 221 dete, dok je danas taj broj i preko 300 mališana godišnje. U 2016. godini, prema podacima Instituta za javno zdravlje ”Batut”, u Srbiji je od malignih bolesti obolelo 334 dece do 19 godina, a najzastupljeniji oblici raka su leukemije, tumori mozga i limfomi. U uzrastu do 19 godina u Srbiji je umrlo 49 dece, a skoro dve trećine preminule dece bilo je uzrasta do 15 godina.
Docent dr Miloš Kuzmanović, specijalista pedijatrije, načelnik Službe za ispitivanje i lečenje hematoloških i onkoloških bolesti u Institutu za majku i dete, kaže za ”Blic” da se uzroci malignih bolesti kod dece znatno razlikuju u odnosu na odrasle bolesnike i to utoliko što prepoznati faktori rizika za nastanak malignih oboljenja kod odraslih osoba – izostaju.
– Kod dece izostaju faktori kao što su dugotrajna izloženost hemijskim supstancama, pušenje, nezdrav stil života. S druge strane, kod dece postoje urođene bolesti kod kojih je povećana verovatnoća za nastanak malignog oboljenja. Ova saznanja mogu da objasne nastanak malignih oboljenja kod malog broja obolelih, dok kod najvećeg broja dece s malignim oboljenjima tačan uzrok bolesti još uvek nije poznat – priča za ”Blic” dr Kuzmanović.
Za razliku od odraslih bolesnika, dr Kuzmanović ističe kada su u pitanju maligna oboljenja kod dece, najčešće su akutne leukemije, zatim tumori centralnog nervnog sistema i limfomi.
Institut za majku i dete
Prof. dr Dragana Vujić, načelnik Odeljenja za transplantaciju kostne srži sa laboratorijom za kriobiologiju u Institutu za majku i dete, dodaje da postoje brojni faktori koji mogu da dovedu do malignog oboljenja i da se, kada su ove bolesti u pitanju, ne sme generalizovati.
– Nije samo genetika ta, već postoje i brojni spoljašnji faktori. Mora da se desi nekoliko događaja da bi ćelija promenila svoju ćud i postala maligna, da je organizam ne prepozna i da je ne eliminiše iz organizma. Naravno, zna se da kod nekih urođenih bolesti postoji veća sklonost za pojavu malignih bolesti, ali reč je o retkim oboljenjima – priča dr Vujić.
Prema podacima ”Batuta”, leukemije su najčešće maligne bolesti u dečjem uzrastu, od kojih boluje 30 odsto obolele dece, slede tumori mozga sa 11,5 odsto i limfomi sa šest odsto.
– Teško je pitanje šta je tačno razlog ovom broju obolele dece, mada bih napomenuo da su maligne bolesti kod dece bolesti koje su retke, za razliku od odraslih, gde na godišnjem nivou u Srbiji imamo oko 30.000 novoobolelih – kaže za ”Blic” prof. dr Dejan Škorić, pedijatar, hematoonkolog na Univerzitetskoj dečjoj klinici ”Tiršova”, lekar koji se bavi malignitetima kod dece.
Univerzitetska dečja klinika Tiršova
On objašnjava da za to postoje brojni razlozi, a jedan od njih bi, kako kaže, moglo da bude i NATO bombardovanje 1999. godine, kada je na teritoriju Srbije bačeno oko 45 tona osiromašenog uranijuma.
– Pored jonizujućeg zračenja kojem smo svi izloženi, kancerogeni agensi se nalaze i u hrani, vodi koju pijemo, u vazduhu koji udišemo i svi oni mogu kod genetski predisponiranog deteta da doprinesu razvoju maligne bolesti.
Ipak, suština svega je nakon završenog lečenja to da svako dete ima što kvalitetniji život.
– Cilj pedijatara i hematoonkologa nije samo izlečenje već da sva ta deca imaju dobar, zdrav život. Da biste rekli da je neko dete izlečeno, mora da prođe pet godina od trenutka postavljanja dijagnoze i uvođenja pacijenta u stabilnu fazu. Ja sam u Institutu već 32 godine, dr Kuzmanović 25 i mi već imamo prilike da vidimo decu koju smo nekada lečili kako sada imaju svoje porodice i svoju decu – iskrena je dr Vujić.
Sistematski pregledi neophodni
Kada je eventualna prevencija u pitanju, ovi stručnjaci objašnjavaju da su za decu sistematski pregledi sasvim dovoljni.
– Specifični onkološki skrining u pedijatriji ne postoji. Maligne bolesti kod dece su jako retke i od ukupnog broja svih u jednoj populaciji koji se u ovom trenutku leče od malignih oboljenja samo jedan odsto su deca – kaže dr Miloš Kuzmanović.
S tim se slaže i dr Dragana Vujić, koja za kraj dodaje da se po planu i programu zna kada deca odlaze na sistematske preglede.
– Niko ne može unapred tvrditi ”ovo dete će oboleti od leukemije, moramo od toga da ga lečimo” – zaključuje ova doktorka.
Izvor: Blic.rs
Komentari (0)