Mlade majke vrlo često imaju pogrešnu predstavu o dojenju. Tako veruju u mnoge mitove koji se prenose “s kolena na koleno”. Ukoliko se ovi stereotipi ne razjasne na vreme, žene dojenje doživljavaju kao osujećenje, a ne kao nešto najdragocenije što mogu dati svom detetu ikada u životu.
Najčešće predrasude su:
-Da će se pokvariti oblik dojki, da one više neće biti privlačne kao pre
-Da moraju da jedu za dvoje, te će se ugojiti
-Da će biti isključene iz socijalnog kontakta, jer bebu ne mogu ostaviti nekom drugom da je hrani
-Da moraju da prestanu da doje zato što počinju da rade
-Da majčino mleko može da bude nekvalitetno
-Da ako su dojke omekšale posle nekoliko nedelja od početka dojenja, više nemaju dovoljno mleka
-Da se odojče budi noću zato što doji i da je gladno
-Da ako doji u drugoj godini života, beba će se preterano vezati za majku a i mleko više nije kvalitetno
Ne morate da jedete za dvoje dok dojite
Razbijanje predrasuda
– Dojke postaju zreo organ tek pošto uspostave funkciju dojenja. One ne gube svoju čvrstinu, oblik, veličinu zbog dojenja.
– Dok dojite neophodno je uzimati česte, a male obroke (pet puta dnevno), unositi tečnosti za litar ipo više nego pre trudnoće. Ovo će vam obezbediti da kilogrami polako idu dole, a da vi unesete dovoljno raznovrsnih hranljivih materija koje će osnažiti organizam i obezbediti dovoljnu količinu mleka za bebu.
– Majčino mleko može da se bezbedno čuva i da se da bebi kada je majka odsutna.Kada se vraćate na posao nije neophodno prekidati dojenje. Ukoliko beba nije još spremna da prestane sa sisanjem, možemo pojačati osećaj zbunjenosti kod bebe,” nema mame dugo, nema više ni dojenja”, to može da produži period adaptacije na novu stuaciju i da dete ulini nesigurnim.
– Majčino mleko nikada nije nekvalitetno. Sastav majčinog mleka se stalno menja: kolostrum, prelazno mleko, zrelo mleko; u toku samog podoja menja se po svom sastavu, nije isto na početku i na kraju podoj;, drugačije je noću kad se prolaktin više luči. Može samo da ga ima više ili manje, ali nikako ne može biti nekvalitetno.
– Nakon nekoliko nedelja od početka dojenja uspostavi se sklad izmenju potrebe bebe i rada mlečnih žlezda. Dojke budu mekše, deluju praznije. To nikako ne znači da majka nema mleka i da treba uvesti adaptirano mleko. Samo se uspostavio sklad između ponud i potražnje.
Ne slušajte tuđe savete, neka dete sisa dok mu to prija
Negde posle četvrtog meseca bebe znaju da počnu noću da se češće bude iako su do tada spavale tokom cele noći. Ovo je period koji karakteriše sledeći korak u emotivnom sazrevanju deteta. Ono tokom dana upija mnogo informacija koje ne može kao odrasla osoba da razume i prihvati. Za bebu je to puno doživljaja koje ona u snu proživljava i ta kratka buđenja su poziv za utehu, zagrljaj, poljubac, dodir. Dojka je bebi sigurnost, to je mama, zato će se beba koja doji najpre umiriti podojem koji traje par minuta . To nije obrok. Uvek prvo treba pokušati maženjem ako ne ide tek tada ponuditi dojku. Deci na adaptiranom mleku posle četvrtog meseca se ne daje noćni obrok. U ovo vreme desni takođe znaju da budu osetljive , što takođe može biti razlog noćnog buđenja.
– Beba treba da doji dokle god joj prija bez obzira na uzrast. Beba koja sa majkom razvija uzajamni odnos pun poverenja, topline, privrženosti, sposobna je da razume da mamu ima i na drugi način ne samo ako doji, u vreme oko svog prvog rođendana. Morate znati da beba tada više nego ikad traži vaše prisustvo, jer prohodava, otkriva, isražuje svet oko sebe. Potrebno joj je da joj date sigurnost i oslonac u tom osvajanju sveta. Ako to činite vaša beba će bez problema prestati da doji oko prve godine.
– Dojenje je najdragoceniji dar koji majka pruži detetu ikad u životu. Ako to na vreme razumemo, učinićemo naše dete bogatim na samom startu života, a to bogatsvo će ga pratiti kroz ceo život.
Komentari (0)