Ručni zglob puca najčešće

Međutim, samo zarastanje znatno je kraće. U zavisnosti od mesta i tipa preloma, ovaj proces može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Prelomi sa više fragmenata koji su dobro stabilizovani brže zarastaju jer imaju bolje urastanje i veću cirkulaciju.

Poznato je i da nadlaktna kost vrlo teško zarasta i dugo se leči konzervativno gipsom.

I godine pacijenta utiču na sposobnost zaceljivanja kostiju, a sa starenjem se ovaj proces znatno teže odvija. U nekim slučajevima čak moraju da se zamene polomljene koštane strukture. Recimo, kod preloma kuka starijih radi se zamena protetskim materijalom, jer se zna da se zbog godina takav prelom ne može drugačije izlečiti. 

– U principu, slabo zarastaju duge kosti koje imaju samo jedan krvni sud – objašnjava dr Nenad Dakić, ortoped, načelnik Odeljenja ambulante Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica. – Krajevi su bolje snabdeveni, ali prelomi u zglobu zahtevaju preciznije nameštanje. Danas se malo preloma leči konzervativnim metodama, najviše se operiše raznoraznim tehnikama. Hit u svetu su medularni klinovi sa zaključavanjem, koji na krajevima imaju po dva šrafa. Oni se posle šest nedelja vade i tako dozvoljava fragmentima da u zavisnosti od pokreta klize preko klina. Utvrđeno je da ovaj mehanizam sličan klipu poboljšava i ubrzava zarastanja kostiju.

Deca do osam godina imaju veliki potencijal za zarastanje kostiju. Nekada čak ne moraju ni da se rade fiksacije, a kost brzo i lako zaraste. To može da traje četiri do osam nedelja, u zavisnosti da li su prelomi na dugim kostima ili okrajcima. Okrajci brže zarastaju, ali zahtevaju odličnu repoziciju da kasnije ne bi došlo do deformiteta, jer se upravo u tom delu kosti kod dece nalazi zona rasta.

– Kod odraslih vreme koje je potrebno za zarastanje kostiju je prilično individualno, a dosta zavisi od discipline pacijenta, tipa preloma i načina fiksacije – kaže dr Dakić. – Mnogo zavisi i od vrste kosti. Stara je teorija da čak i kada se dese obične napukline na butnoj kosti, bez pomeranja i operativnog lečenja, moraju da zaceljuju barem osam meseci. Tek tada postaje dovoljno čvrsta da može da podnese opterećenje svakodnevnog života. Za bavljenje sportom, gde dolazi do raznih pokreta koji su na granici fizioloških, mora da prođe duži period.

Jedan od najčešćih preloma kod nas je prelom radijusa (prelom u ručnom zglobu), i tada se gips nosi četiri do šest nedelja kada je idealna repozicija. Zimi su najčešći prelomi u skočnom zglobu i na donjem delu potkolenice. Starijima uglavnom „puca” kuk i deo kosti iznad kolena ili kroz koleno. U saobraćaju su moguće svakakve traume, ali je u našoj zemlji nešto veća učestalost teških preloma potkolenice sa gubitkom koštane i mekotkivne mase, mišića i kože, što zahteva timsko lečenje. Najređe se lomi grudna kost (sternum), i samo kod teških trauma lopatice.

– Ukoliko na mestu gde je kost zarasla nema dovoljno cirkulacije i nije ponovno uspostavljen kanal kosti, ona može pri banalnoj povredi ponovo na tom mestu da pukne. Razlog je što nema dovoljno belančevina koje daju elasticitet, ni krvih sudova, a ima mnogo više nataloženog kalcijuma. Ako je mesto dobro zaraslo i dobro je vaskularizovano, veća je mogućnost da kost pukne malo iznad ili ispod ranijeg preloma – objašnjava dr Dakić.

Neke kosti uopšte ne mogu da zarastu nakon preloma. Kod starijih to je kuk, usporeno zarasta nadlaktica, a nekada i uz dobro lečenje kost ne može da zaraste i na tom mestu se javlja tzv. lažni zglob, koji ima sve karakteristike zglobova. Okrajci su pokriveni hrskavicom, kanali kosti su zatvoreni, okolo se stvara fibrozno tkivo koje nema ligamente nego se zglob klati na sve strane. Ovo zahteva posebano lečenje.

DA bi zarastanje kostiju bilo brže i uspešnije, pacijenti moraju da budu disciplinovani i da slušaju savete lekara. To znači, na primer, da na nogu mogu da se oslone samo onoliko koliko taban oseća, jer ukoliko požure sa oslanjanjem, može da dođe do pucanja osteofiksacionog materijala. – Pacijenti bi trebalo normalno da se hrane, a ishrana mora da bude raznovrsna – naglašava dr Nenad Dakić. – Mogu da se uzimaju i neki vitaminski preparati, ali ni sa čim ne treba preterivati, niti ishranu treba bazirati isključivo na mleku, siru i kalcijumskim preparatima.