Neke firme imaju ugovore koji žene obavezuju da neće ostati u drugom stanju i do 5 godina. Nadležni kažu da su ti ugovori bezvredni.
Kako do ženskih prava
U Srbiji se i dalje često dešava da žene kada konkurišu za posao pitaju da li planiraju da ostanu u drugom stanju. Jedna Beograđanka se posle završenog fakulteta prijavila za posao u stranoj banci u Srbiji. Ispunila je sve potrebne uslove i, kada je bila gotovo sigurna da je dobila posao, dogodilo joj se nešto neočekivano – tražili su joj da potpiše da neće ostati u drugom stanju.
"Kad sam prošla sve testove, usledio je razgovor, gde sam dobila taj neki ugovor da potpišem. Oni su naveli da li sam upoznata sa tim da, po pravilu, ne bih smela da od tri do pet godina ostanem u drugom stanju", kaže ona.
"Oni su rekli da je to pravilo na državnom nivou, što ja nisam poverovala. I rekla sam da to nije istina i da je to nemoguće. Onda su rekli da je to pravilnik firme, malo su se ispravili, pošto su videli da sam upućena u neke stvari", kaže Katarina.
U Ministarstvu rada i socijalne politike kažu za B92 da su ovakvi ugovori besmisleni jer ne važe pred sudovima. "Sve i da je potpisala devojka taj papir, to je bezvredan papir jer, po Zakonu o radu, nemoguće je otpustiti trudnu ženu, tako da je to besmisleno", kaže Natalija Mićunović, iz Ministarstva rada i socijalne zaštite.
"Jednostavno, samo obećanje da ona neće ostati trudna je biološki nonsens, kao da kažem da neću dobiti kijavicu", kaže ona.
Radovan Ristanović, iz Inspekcije rada, rekao nam je da bi žrtve diskriminacije trebalo odmah slučaj da prijave sudu ili inspekciji. "Ta lica se mogu obratiti Inspekciji rada, ukoliko postoje dokazi, dakle, materijalni dokazi da je došlo diskriminacije", kaže on.
"Može se podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kod sudije za prekršaje, koji poslodavcu može izreći novčanu kaznu. U situaciji kad dolazi do materijalne štete, može se izreći mera zabrane vršenja delatnosti", rekao je Ristanović.
Glavni uzrok postojanja ovog vida diskriminacije je, kažu u nadležnom ministarstvu, nestabilna politička situacija. Paradoksalno je to što je pre samo nekoliko meseci doneta Strategija za podsticaj rađanja.
"Teško je raditi u atmosferi gde se vlade stalno menjaju, u kojoj političko ima primat nad svim ostalim. Potpuno je licemerno da podstičemo rađanje, a da je život u zemlji nemoguć ljudima koji su već živi, prema tome, tu je pravi problem", smatra Natalija Mićunović, iz Ministarstva rada.
"Rađanje se ne podstiče nekim strategijama, rađanje se podstiče time što zemlja postaje normalna. Mislim, dobro je da postoji strategija i da se primenjuje, ali nije dovoljna", kaže ona.
U Inspekciji rada kažu da je glavna prepreka u rešavanju problema ovog tipa diskriminacije nedostatak dokaza, jer poslodavci obično zadrže sve primerke spornih ugovora.
Žene i politika
Za ravnopravnu zastupljenost žena u predstavničkim telima preduslov je primena zakona, ali i donošenje novih zakonskih rešenja, ocenjeno je na okruglom stolu Mreže za političku odgovornost – "Žene (ne)smeju da se bave politikom".
Mada postojeći zakon, kako je rečeno, predviđa da na izbornim listama bude najmanje jedna trećina žena, još ne postoji obaveza primene kvota pri konstituisanju parlamenta.
Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Marijana Pajvačnić, predsednica ekspertskog tima za izradu Zakona o ravnopravnosti polova, rekla je da je zakonodavac takvim rešenjem o kvotama, koje se ne ispunjava, bio veoma licemeran.
Pajvančićeva je rekla da je Srbija ove godine milimetar bliže standardima političkog reprezentovanja žena jer ih je sad u parlamentu 53, nešto više nego u prethodnom sazivu, a izabrano je i pet ministarki, od toga su tri ključna resora.
Kako je rečeno na okruglom stolu, u Srbiji 52 odsto stanovništva su žene, a u novom sazivu Skupštine Srbije povereno im je 21,6 mesta.
U cilju uspostavljanja dijaloga u svim sektorima društva i polne ravnopravnosti u institucijama vlasti u Srbiji, neophodno je unaprediti zakone o učešću žena u društvenom i političkom životu, složili su se danas učesnici okruglog stola "Žene (ne) smeju da se bave politikom".
Direktorka istraživanja u agenciji Strateški marketing Svetlana Logar navela je da su rezultati istrazivanja o učešću žena u političkom životu Srbije pokazala da 48 odsto građana smatra da su žene malo prisutne i da većina ispitanih smatra da one imaju manje mogućnosti za politički angažman od muškaraca.
Logarova je posebno istakla da se nijedan muškarac nije izjasnio da su mu trenutno zanimanje obaveze oko kuće i porodice i da ne postoji termin u srpskom jeziku za to, a da se 13 odsto žena deklariše kao domaćice.
Postojeći propisi predviđaju da na svim izbornim listama bude najmanje jedna trećina žena, ali još uvek ne postoji obaveza primene kvota prilikom konstituisanja parlamenta.
Predsednica Saveta za ravnopravnost polova Vlade Srbije Snežana Lakićević-Stojačić istakla je da su od samih propisa mnogo lošiji mehanizmi za njihovu primenu i ocenila da je najveći stepen diskriminacije žena u oblasti rada i zapošljavanja.
"Mobing – diskriminacija na poslu, kao i pri zapošljavanju, najzastupljenija je prema ženama, a poseban problem je Zakon o radu, koji omogućava poslodavcima da primoraju radnika, u slučaju kad nemaju da mu isplate otpremninu, da radi u dve smene na mestu udaljenom i do 50 kilometara", kazala je Stojačićeva.
Ombudsman za ravnopravnost
Vojvođanski ombudsman Petar Teofilović, dan pred konstituisanje pokrajinske vlasti pozvao je na neophodnost doslednog poštovanja Odluke o ravnopravnosti polova u vezi sa ravnomernom zastupljenošću oba pola u pokrajinskim organima.
"Vojvodina i njeni organi, koji su prvi u Srbiji ustanovili mehanizme za postizanje ravnopravnosti polova, što je temeljna pretpostavka svakog demokratskog društva, pokazali bi na taj način da je ostvarivanje rodne ravnopravnosti strateško opredeljenje", naveo je Teofilović u saopštenju za javnost.
Dodao je da bi se time "potvrdila i odlučnost u ispunjavanju ustavnih načela o ravnopravnosti polova, kao i onih potvrđenih međunarodnim dokumentima u toj oblasti".
Ona je dodala da žene u toj situaciji zbog porodičnih obaveze uglavnom ne uspevaju da dolaze na posao, pa dobijaju ili su primorane da daju otkaz.
"Obaveza je države da omogući ženama da imaju decu i ustanove gde će ta deca biti bezbedna", kazala je ona.
Prema rečima Stojačićeve, sve češća izgradnja sigurnih kuća za žene žrtve nasilja ne sme da bude jedini način za njihovu zaštitu, već država nasilnike treba da označi kao društveno neprihvatljive i da se bori protiv takvog ponašanja.
Potpredsednica Skupštine Srbije i funkcionerka Demokratske stranke Gordana Čomić navela je da između 30 i 37 odsto žena u Srbiji dobrovoljno ulazi u političke stranke i ocenila da je propisivanje kvota o zastupljenosti žena u radu te ustanove "osvetlilo" koliki je nedostatak komunikacije u društvu.
"Uspostavljenje pravog dijaloga u svim sektorima društva je mnogo veći problem, od nasleđenih problema", istakla je Čomićeva.
Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Nadežda Gaće podsetila je da mediji prenose ono što rade društvene institucije i političari, tako da tema o manjem angažmanu žena na odgovornim pozicijama u Srbiji nije česta u medijima.
"Pristali smo da nam političke stranke kroje sudbinu, a one se ponašaju feudalno i, nažalost, utiču na oblikovanje medijske scene u Srbiji", ocenila je Nadežda Gaće.
Na današnjem okruglom stolu u organizaciji Mreže za političku odgovornost, na kom su učestvovala samo dva muškarca, ocenjeno je i da oni ubuduće, da bi bolje razumeli položaj žene, moraju u većem broju dolaziti na takve skupove.
Zamenik direktorke Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Srđan Majstorović istakao je da je princip stručnosti jedini koji se treba vrednovati prilikom nečijeg angažmana i podsetio da u Srbiji živi 52 odsto žena.
Hrvatska: Usvojen zakon o ravnopravnosti polova
Hrvatski sabor usvojio je novi zakon o ravnopravnosti polova, kojim se zabranjuje polna diskriminacija u javnom i političkom životu.
Diskriminacija je zabranjena prilikom zapošljavanja, u obrazovanju, medijima i drugim delatnostima, a za kršenje zakona prvi put su predviđene i kazne.
Zakonom se uvode obavezni nazivi radnih mesta u oba roda, rodno uravnotežene zastupljenosti prilikom predlaganja izbornih lista za izbore na svim nivoima, a određuje se i da je u odnosu na pol nepoželjna zastupljenost manja od 40 odsto.
Ta se razmera odnosi na političke organe, a Vlada, koja je predlagač tog zakona, očekuje da će se puna ravnoteža u političkim organima postići u periodu od tri izborna ciklusa od donošenja zakona.
Zabranjuje se diskriminacija žena na radu, a prilikom zapošljavanja ne smeju da ih pitaju o bračnom statusu, kao ni da li nameravaju da imaju decu.
Zakon predviđa uklanjanje rodnih stereotipa iz školskih udžbenika i medija, a centralni organ za sprovođenje zakona biće Ured ombudsmana za ravnopravnost polova.
Komentari (0)