Koliko ste puta svom detetu obećali da će biti kao Popaj ako pojede porciju spanaća? Da li u pomoć pozivate imaginarnog policajca kada vaš mališan odbija da sredi haos od igračaka?
Tragajući za odgovorom na pitanje – koliko puta roditelji slažu decu u toku njihovog odrastanja, britanski istraživači došli su do zaključka da mame i tate izgovore oko 3.000 neistina, a najčešća laž koja dospeva do dečjih ušiju glasi da Deda Mraz donosi poklone samo „dobroj deci” – čak 84 odsto roditelja koji su učestvovali u anketi britanske internet-stranice babywatch.com priznalo je da uz pomoć „dekice iz Laponije” pokušava da motiviše svoje mališane na poslušnost. Skoro polovina roditelja koja je učestvovala u ovoj anketi priznala je da svoju decu uverava da će dobiti mišiće od spanaća, a isti procenat mama i tata decu uverava da će im porasti rep ako piju kafu. Rezimea radi, čak 66 odsto roditelja priznaje da svakodnevno izgovori laž, posebno kada istina ne pomaže i slaže se da je to dobra vaspitna mera.
Da li laži mogu biti „pomoćno sredstvo” u vaspitanju deteta i da li je opravdano da roditelji u nekim situacijama pribegnu lažima da bi dete naterali na određeno ponašanje? Dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut, na ovo pitanje odgovara potvrdno i kaže da laganje spada u „elegantnije” vaspitne metode i kao takvo je legitimno sredstvo. Naime, zbog nedostatka informacija i nerazvijene sposobnosti apstraktnog mišljenja dete nije u stanju da razume mnoge situacije i da racionalno upravlja svojim ponašanjem. Zbog toga su roditeljske laži potrebne i korisne.
– Svako dete želi da radi samo ono što mu je prijatno i ne odbija da radi ono što mu je neprijatno. Da bi socijalizovali dete i pripremili ga za život u društvu, roditelji moraju da ga nauče da postoje mnoge neprijatne stvari koje su za njega korisne, baš kao što su mnoge prijatne stvari – štetne. A da bi to postigli oni se koriste psihološkim trikovima – zato se izgovara toliko laži za trpezom. Jer, u uobičajenim okolnostima, dete odbija da jede hranu koja je korisna i potrebna, ali nije nekog posebnog ukusa – kao što je slučaj sa spanaćem. I zato ga roditelji motivišu, pričajući mu neistine kako će nešto izgubiti ako to ne jede (neće da poraste veliki) ili će nešto postići ako to jede (biće jak kao Popaj).
Ako roditelj ne želi da laže dete, tada će se suočiti sa otporom deteta koje odbija da radi ono što je neprijatno, a insistira da radi samo ono što mu je prijatno. I tada ovaj otpor mora da savladava drugim sredstvima, kao što je kažnjavanje – objašnjava Zoran Milivojević.
Da li postoje „bele” i „crne” laži u vaspitanju deteta i koju vrstu laži roditelji nikada ne smeju izgovoriti svom detetu?
– Roditelji lažu decu kako bi ih dodatno motivisali na neko ponašanje koje je za njih korisno, kako bi sprečili neko loše ponašanje i kako bi ih zaštitili od nekih negativnih događaja koja deca nisu u stanju da ispravno shvate. Dakle, vaspitni okvir u kome su laži dozvoljene uvek je takav da se gleda dobrobit deteta. Sve što izlazi iz ovog okvira može da spada u psihološko zlostavljanje dece. Posebno su teške one laži koje koristi jedan roditelj da bi dete okrenuo protiv drugog roditelja, sa kojim se ne slaže ili se razvodi – kaže naš sagovornik.
„Lek za besmrtnost”
Mnogi roditelji u komunikaciji sa mališanima koriste laži u nekim bolnim životnim situacijama, kao što su razvod ili smrt bliske osobe. Da li je ova vrsta laži opravdana?
-Do sedme godine dete nije u stanju da pojmi neke apstraktne stvari, kao što je smrt. Roditelji treba da štite decu od nekih negativnih događaja, ali je često to nemoguće i tada treba da deci pomognu da te događaje svarena prihvatljiv način. Roditelj ima pravoda, u skladu sa uzrastom deteta, nekom događaju pripiše ono značenje koje je detetu prihvatljivo i koje ga neće traumatizovati.
Ja sam u svojoj psihoterapijskoj praksi imao slučaj devojčice koja je tada imala nešto manje od pet godina i koju majka nikada nije lagala – zbog opsednutošću idejom smrti. Nakon što je njen deda umro, devojčica se jako plašila da će joj roditelji umreti i da će i ona umreti. Tu stvar smo uspešno razrešili pomoću male laži – tata je kupio „lek za besmrtnost” i njih troje je taj lek popilo. Jedini problem je bio što je dete insistiralo da se isti takav lek da i baki”, kaže za kraj dr Zoran Milivojević.
Komentari (0)