Otac sam troje dece. Volim ih više od sebe, ali sam pogrešio. Ovako je završio svoj komentar Ivan reagujući na tekst “Novosti” – “Bez troje u porodici, Srbi će nestati”. On iskreno objašnjava i da on i supruga, oboje sa višom stručnom spremom, rade, ali su, kako kaže, na ivici bede sa troje dece.
Ivan nije bio jedini roditelj iz čijih je reči vapilo pitanje da li će uspeti da odgoji svoje mališane i kako da ih izvede na put. Razočaran je. I preplašen. Priča o beloj kugi u Srbiji, da izumiremo kao narod, da nas je neumitno sve manje, stara je decenijama. Mračne brojke ponavljaju se periodično. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011, u Srbiji je 1.476.105 porodica sa decom. Oko 100.000 među njima je sa troje dece – svega 6,7 odsto, a svaka druga porodica je sa samo jednim detetom, dok oko milion bračnih parova nema nijedno dete. Više od četvoro dece u Srbiji nema ni pola procenta srpskih porodica!
Zašto se roditelji u Srbiji zadržavaju samo na jednom detetu, ili ređe na dvoje? I da li sva odgovornost na roditeljima, pogotovo ženama, koje danas sve češće “časte” terminima – sebični, samoživi…
.jpg)
Računica je sve teža
Većina parova koji su već menjali pelene, prošli kroz kupovinu bebi opreme, iskusili nabavku udžbenika za školu, plaćanje ekskurzija, dodatnog obrazovanja svojih mališana, odlazaka na letovanje “na mišiće”, misle da država ne podstiče porodice da imaju više dece. A da onima koji ih već imaju ne čini ništa da bi im olakšala.
– Ne podstiče se rađanje i to tvrdim kao majka četvoro dece – kaže Jelena Simić (43) iz Beograda. – Zašto nije ukinut porez na stvari za decu, opremu, odeću i hranu? Dečji dodatak se prima samo do trećeg deteta. Ispada da smo svi mi koji imamo troje, ili više mališana, roditelji dece bez budućnosti.
Nataša Jovanović iz Aranđelovca ima tri ćerke, sve tri školarci. Ove godine je, veli, za udžbenike morala da izdvoji 36.000 dinara!
– Poenta priče je da će pomoć stići samo ako si socijalani slučaj – kaže nam Nataša. – Kada se već toliko trubi o beloj kugi, bilo bi normalno da se obezbedi popust makar na osnovno školovanje. Uz sve to, država dopušta izdavačima knjiga da nas maltretiraju i da svake godine menjaju udžbenike, pa moram iznova da kupujem nove komplete, umesto da ga dete nasledi od sestre, starije samo godinu dana.
Po rečima Marije Živić iz Kragujevca, ekonomiste po zanimanju i majke dvoje, Zakon o radu i odnos direktora i rukovodioca firmi destimuliše žene da se odluče na potomstvo.
– Posle prve trudnoće sam uspela da zadržim posao u privatnoj firmi, ali već s drugim detetom je bilo jasno da je tu moja karijera završena – kaže Marija. – Većina žena kada postanu majke teško zadžava posao, a još teže pronalazi drugi. A da ne govorim da i kada se zaposle, niko im neće izaći u susret po pitanju roditeljskih obaveza – korigovanja radnog vremena.
.jpg)
I pelene postale luksuz
IZ Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da država pomaže porodicama sa više dece na više načina. To se, pre svega odnosi na, kako se ukazuje, pravom na naknadu zarade za vreme porodiljsko odsustvo i radi posebne nege deteta, roditeljski dodatak koji se dobija za četvoro dece, dečji dodatak, takođe za prvo četvoro mališna, ali samo ako su ispunjeni uslovi o imovini i primanjima porodice sa više dece.
Na spisku populacione politike države je i pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece sa smetnjama u razvoju i dece bez roditeljskog staranja.
– Prilikom utvrđivanja prava kao i njihovog obima potrebno je voditi računa o podršci funkcionalnoj porodici i odgovornom roditeljstvu s jedne strane, ali s druge strane i o budžetskim mogućnostima države u datim okolnostima – kažu u Ministarstvu. – Činjenica je da demografska slika Srbije pokazuje potrebu rađanja što više dece, ali prevashodno drugog i trećeg deteta.
Iz Ministarstva ukazuju i da porodicama sa decom pomažu i lokalne samouprave, a to se odnosni na jednokratnu pomoć za rođenje deteta, za polazak deteta u školu, besplatnu užinu, prevoz, besplatan boravak deteta u predškolskoj ustanovi…
– Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu – tvrde u ovom ministartsvu, iako majke najbolje znaju kako stvari stoje na terenu.
Prema rečima sociologa Ljubiše Despotovića, godinama ne postoji pokušaj zaustavljanja, realnim i efikasnim merama, daljeg demografskog sloma zajednice. U takvom kontekstu, smatra on, potpuno je normalna reakcija ljudi koji zbog svoje roditeljske odgovornosti ne žele da imaju više dece.
– Objektivno, većina ljudi koji imaju dvoje ili troje dece ne može im priuštiti kvalitetno obrazovanje. Ne radi se tu samo o nekoj samoživosti i egoizmu, mada ima i takvih slučajeva, posredi je višedecenijsko življenje u društvu koje je permanentno u krizi – kaže Despotović.Psiholog Vlajko Panović, međutim, smatra da je još veći problem slaba duhovnost ljudi i okretanje materijalnom i nevažnom.
– Simptomatično je da svešteničke porodice broje više dece i razlog je očigledan, to su ljudi koji su više ispunjeni iznutra, žive sa osvešćenom ljubavlju prema deci – kaže Panović. – Savremeni čovek sa druge strane izgubio je unutrašnji mir i jedini cilj mu je udovoljavanje svojim potrebama.
To je servirano i sa malih ekrana i u štampi. Porodica je već dugo u krizi. Očevi su pobegli, ostale samohrane majke same sa svim mukama i borbom sa poslodavcima koji nemaju nikakve osetljivosti prema trudnicama i ženama sa decom.
Dečji dodatak
Naknadu zarade u julu 2015. godine ostvarilo je 40.186 roditelja. Kako navode u resornom ministarstvu, iznos roditeljskog dodatka za prvo dete bio je 37.781,67 dinara, za drugo dete – 147.740,64 dinara, treće dete – 265.920,98 dinara i za četvrto dete – 354.557,56 dinara. Ovo pravo u julu 2015. godini ostvarilo je 60.405 korisnika za 61.867 dece.
.jpg)
Za dečji dodatak potrebna gomila papiraDečji dodatak ostvaruje se za decu koja žive i školuju se na teritoriji Srbije, do navršenih 19 godina života ako se u svojstvu redovnog učenika nalaze na školovanju. Iznos dečjeg dodatka za jul 2015. godine je 2.640,63 dinara, a za posebne grupe 3.432,83 dinara. Pravo na dečji dodatak u julu 2015. godini ostvarilo je 196.207 korisnika za 368.625 dece.
Muka i sa srpskim selom
Nekada je bilo normalno da barem na selu porodice broje više dece, najmanje četvoro. Bilo je dovoljno hrane, posla i prostora za odrastanje mališana. Danas, međutim, ni na selu nema višedetnih porodica. Stručnjaci kažu da je pad nataliteta počeo pedesetih godina prošlog veka, upravo odvajanjem ljudi od zemlje i sela i stvaranjem radničke klase, života u malim stanovima.
– Imam četvoro dece, 17 grla stoke, mnogo hektara pod njivama, povrćem i voćem, svi radimo i opet se mučimo da sastavimo kraj sa krajem – kaže Milovan Radosavljević iz Šumadije.
Brojke
* ČIM dođe na svet, beba “izbije” iz novčanika roditelja, od benkice do kolica, oko 50.000 dinara.
* Najjeftiniji komplet udžbenika za školu košta oko 7.500 dinara.
* Školski jednodnevni izleti su oko 3.000 dinara, a rekreativna nastava oko 17.000 dinara.
* Svaka školica za dete košta najmanje 3.500 dinara – bilo sporta, plivanja, ili glume.
*****
Deveto na putu
Vitomir Nikitović iz Aranđelovca srećan je otac osmoro mališana, a na putu je i deveto. Kako kaže, Srbija prepoznaje samo polovinu njegove dece, za koje dobija neki dodatak, dok ostali “ne postoje”.
– Udruženje “četiri plus”, koje sam osnovao, upravo se bori da promeni mnoge besmislice našeg sistema – kaže Nikitović. – Jedina smo zemlja koja ne daje dodatak svoj deci. Opština i državne ustanove spremne su da pomognu samo ako si socijala, a ako vide da se boriš i da imaš, neće ni da te pogledaju. Ponovo smo Opštini Aranđelovac poslali predloge kako mogu da pomognu višedetnim porodicama, naravno – bez odgovora. Mišljenja smo da sva deca u takvim porodicama treba da imaju besplatan vrtić, đaci besplatne udžbenike, užinu i opremu za fizičko, 5.000 dinara po detetu mesečno, pomoć da se roditelji zaposle i da se plaća doprinos nezaposlenima…
Komentari (0)