Neko ko je od roditelja nasledio dnevnik o svom detinjstvu verovatno će i sam pisati dnevnik kada dobije dete.
Anja beleži sve male, svakodnevne događaje u vezi sa njenim detetom: "S vremenom se gubi toliko stvari, jednostavno neću moći da se setim kako sam se osećala, želela bih da Vinsent ima uvid u sve od najranijih dana.“
Roditeljske dnevnike su u 19. veku pisali očevi iz građanskog sloja, zainteresovani za nauku, koji su posmatrali i precizno beležili razvoj dece.
Istoričarka Mirijam Gebhart iz Minhena istraživala je vaspitanje dece 20. veku, a roditeljski dnevnici bili su važan izvor podataka.
"Iznenadilo me da su se očevi bavili negom beba, njihovim varenjem i težinom. Međutim, to je ranije bilo važno zbog visoke smrtnosti beba, a očevi su bili ti koji su razgovarali i sa lekarom", kaže za "Dojče vele" Gebhartova.
U početku su se zapisivali samo brojevi i datumi: težina deteta, koliko grama koje kašice je pojelo… Tek šezdesetih i sedamdesetih godina na red je došlo i ono lično: doživljaji, osećanja, odnos deteta i roditelja…
Danas se dnevnici uglavnom pišu u vidu pisma detetu, bar tako piše Anja: "Sada si star već šest nedelja i dva dana i veoma smo srećni sa tobom. Čini mi se da sam svakog dana srećnija. Ti ne plačeš mnogo, relativno dugo spavaš: od treće nedelje po pet sati, sada već šest, šest i po. Od pre pet dana se i smeješ“.
Za istoričare i pedagoge roditeljski dnevnici su važan izvor podataka o svakodnevici i jasno pokazuju kako su se vremenom menjali odnosi roditelja i dece.
Komentari (0)