Roditelji ne stižu da odu po decu u vrtiće

Tempo života, radno vreme do 17 sati, kao i honorarni angažman nakon odlaska s posla zarad kojeg dinara više za kuću sve češće se odražava na to da deca čekaju roditelje u vrtićima „Radosno detinjstvo“ i posle 16.30 sati, pokazuju podaci novosadske predškolske ustanove.

Uglavnom to nisu kašnjenja veća od 10 do 15 minuta, ali ima i primera da su vaspitači, nakon bezuspešnog pokušaja da stupe u kontakt sa roditeljima koji su „zaboravili“ decu u vrtiću, podnosili protiv njih i prijave Centru za socijalni rad.

– Supruga mi radi u administraciji od devet do pet, a moj posao nije vremenski limitiran jer sam kao agent prodaje često na putu. Sramota je, ali vaspitačice u vrtiću već znaju da će „tata malo kasniti“. Zaista se trudimo da stignemo, ali često i deda i baba imaju drugih obaveza i onda nastaje problem. Ako sam na nekom sastanku, ne znam kada će se završiti, a onda sledi i reli po gradu da, kad već ne stižem na vreme, bar ne zakasnim mnogo. Srećom, u vrtiću imaju razumevanja – priznaje Miloš N., jedan od Novosađana koji se suočava sa kraćim radnim vremenom vrtića od svog radnog vremena.

U upravi „Radosnog detinjstva“ kažu da vaspitači imaju razumevanja za poslovne obaveze očeva i majki i da su tolerantni prema kašnjenjima. Međutim, propisi nalažu da se u slučajevima da roditelj ne dođe po dete a ne uspeju da stupe u kontakt sa njima, obaveštava Centar za socijalni rad i piše prijava zbog zanemarivanja deteta.

– Takvih slučajeva, srećom, nema mnogo, ali se događaju. U prošloj godini imali smo dva slučaja da se roditelji nisu pojavili ni posle 17 sati, a da pri tom nismo uspeli da stupimo u kontakt sa njima jer nisu odgovarali na telefon. Obavestili smo Centar za socijalni rad i podneli prijavu da utvrde da li roditelji izvršavaju roditeljsko pravo po pravilima. Manja kašnjenja su uobičajena pojava i naši radnici ih tolerišu – kaže Borislav Samardžić, direktor „Radosnog detinjstva“, dodajući da su opravdanja roditelja različita.

– U većini slučajeva to je poslovna zauzetost, gužva u saobraćaju ili nešto treće – zaključuje Samardžić.

Predlagali i uvođenje popodnevne smene

Kao moguće rešenje roditelji koji ne uspevaju da poslovne obaveze da usklade sa radnim vremenom vrtića vide u tome da obdaništa ostaju otvorena bar do 18 sati ili da se uvedu popodnevne smene za mališane. Sličnu kampanju je svojevremeno pokretao i G17 plus, ali radno vreme vrtića nije promenjeno. Paralelno sa tim, i uprava „Radosnog detinjstva“ sprovela je svoje istraživanje i anketa među roditeljima, kako je tada objašnjeno iz Predškolske ustanove, pokazala je da za dužim radnim vremenom nema potrebe.