Predlog zakona, koji je trenutno na javnoj raspravi, donosi potpunu zabranu bilo kakvog fizičkog kažnjavanja dece, čak i kada je ono blago i u vaspitne svrhe.
Psiholozi oštro protiv ovakvog rešenja
Prednacrt Građanskog zakonika, koji je trenutno na javnoj raspravi, predviđa odredbe koje ne samo da zabranjuje roditeljima da tuku decu, već i da ih pljesnu po ruci ili udare prutom po guzi u vaspitne svrhe. Psiholozi, međutim, upozoravaju da ovakvi propisi samo mogu da poremete odnose u porodici.
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže za Press da se nada da će pobediti zdrav razum i da zakon neće ni biti donet u pomenutom obliku.
A lažne prijave?
– Bilo bi pogrešno i štetno da ga usvoje zato što kažnjavanje dece mora da bude dostupno roditeljima kao legitimno sredstvo u vaspitavanju i obavljanju roditeljske funkcije. Pogrešno je izjednačavati fizičku kaznu sa zlostavljanjem. Ako bi ovakav zakon počeo da se primenjuje, odnosi u porodici bi se promenili, a ionako su se pogoršali u pravcu slabljenja roditeljske moći, dok deca postaju sve jača u zahtevima. Zato ćemo podizati generacije nesocijalizovane i razmažene dece – upozorava Milivojević, i dalje objašnjava:
– Doći ćemo do toga da će dete ucenjivati roditelje, na primer pretiće lažnom prijavom zlostavljanja ako ga ne puste u grad. Supružnici će se prilikom razvoda koristiti ovim i optuživati onog drugog, a u vaspitanje i optuživanje će se umešati i babe, tetke, strine, šira rodbina…
Milivojević tvrdi i da ne stoji jedan od osnovnih argumenata koji se navodi u prilog ovom zakonu, a to je da se time sprečava širenje nasilja u porodici, ističući da čak 70 odsto telesno zlostavljane dece ne nastavlja zlostavljanje u svojoj porodici.
– Država koja se na ovaj način meša u porodične odnose je totalitarna! Politička poruka države je da su roditelji monstrumi i da će ona zaštititi decu od njih, što je neprihvatljivo, njena uloga može da bude samo savetodavna – izričit je Milivojević.
I psiholog „Batuta” Vesna Tomić smatra da zakon nije primenjiv na naše društvo.
– Mislim da je kontraproduktivan, bez ikakvog smisla i efekta u našem socijalno-psihološkom kontekstu. Zakon nije loš, niti može da ima negativne efekte po porodicu, ali je potpuno besmisleno kažnjavati roditelje zato što su udarili svoje dete kada kriminal u državi cveta – navodi Tomićeva.
S druge strane, konsultant Unicefa za program „Škola bez nasilja” Dragana Koruga podržava donošenje ovakvog zakona i kaže da je fizičko kažnjavanje dece izraz omalovažavanja njihove ličnosti.
Unicef: Kao dresura
– To je najprimitivniji način disciplinovanja i može se smatrati dresurom. Vremenom kod deteta razvija dvojnu moralnost i ono nauči da izbegava kaznu, da ne radi to što mu je zabranjeno pred odraslima, ali kada njih nema kršenje zabrana postaje veći izazov. Granica je vrlo jasna, jedini razlog kada primenjujete silu jeste zaštita života deteta, sve drugo je zloupotreba i zlostavljanje – objašnjava Koruga, i dodaje:
– Zakon će se primenjivati u meri u kojoj ga sud bude poštovao i sankcionisao slučajeve fizičkog kažnjavanja dece, a građani ih prijavljivali. Radim to već godinama, zastanem i pitam roditelja da li zna da čini krivično delo i da mogu da ga prijavim policiji. Neki mi kažu svašta, mnoge moje komšije to više nisu činile, ali moje je da pošaljem poruku.
Kako je u inostranstvu
Najdrastičniji primeri su Švedska i Engleska, gde se zabranjuje čak i da osoba koja nije kompetentna priđe detetu kada je povređeno, a rigorozne zakonske odredbe od zemalja okruženja važe u Sloveniji i Hrvatskoj. U SAD stvari stoje drugačije.
– Ni u jednoj američkoj saveznoj državi ne postoji zakon koji zabranjuje da se deca telesno kažnjavaju, a čak u 22 države važi propis da to mogu činiti i nastavnici u školama. U Kanadi je Ustavni sud dozvolio da roditelji do 12. godine na taj način kažnjavaju svoju decu – napominje psihoterapeut Zoran Milivojević.
Saveti psihologa
– Više puta ga pomerite od štekera ili povucite kada krene na ulicu
– Objašnjavajte mu kratko: „to je opasno”, „sa tim se ne igra”, „to nije za decu” i ponovite i 20-30 puta ako treba
– Može da se upotrebi povišeni ton, ali bez vređanja i ružnih reči poput kretenu, smotanko, lenčugo…
– Dete neće slušati ako ste preopširni ili konfuzni
– l Postavite jasnu granice šta se sme, a šta ne
– U svim sličnim situacijama ponašajte se na isti način – čak i ako dete plače i vrišti (npr. da mu kupite igračku)
– Roditelji treba da imaju jedinstven stav
Komentari (0)