Savremeno roditeljstvo nije lak zadatak. Roditelji često teško uspevaju da pronađu balans između postavljanja granica i popustljivosti, što na dugi rok veoma štetno utiče na decu.
– Odsustvo postavljanja jasnih granica, odsustvo kritike postupaka, kao i preterana popustljivost i ispunjavanje svih želja i zahteva dece, ne pomažu detetu da tokom svog razvoja formira određene osobine koje su neophodne za dostizanje psihičke zrelosti i samostalnosti. Roditelji ne bi trebalo da mešaju bezuslovnu ljubav koju osećaju prema svojoj deci i koju treba da ispoljavaju sa kritikom određenog ponašanja – objašnjava psiholog.
Prema rezultatu najnovije studije Univerziteta u Ohaju, deca koja imaju previše visoko mišljenje o sebi verovatno su svoj narcizam razvili zbog toga što su ih roditelji stavljali na pijadestal i preterano hvalili.
.jpg)
Najviše će im značiti prava roditeljska toplina
– Roditelji koji svoju decu precenjuju verujući da su Božji dar čovečanstvu imaju tendenciju da kod njih usade preterani osećaj sopstvene superiornosti – tvrdi autor studije Bred Bušman, profesor komunikacije i psihologije na Državnom univerzitetu Ohajo.
Prema njegovim rečima, većina roditelja misli da su njihova deca posebna i da zaslužuju bolji tretman, ali kada dobiju bolji tretman, postaju narcisoidna i počinju da veruju da zaslužuju više i da su superiornija od drugih.
S druge strane, jednostavna roditeljska toplina može da obezbedi detetu odgovarajući nivo samopoštovanja, ali ne dovodi do narcisoidnosti, utvrdili su istraživači.
– Decu treba hvaliti, ali uzimajući u obzir uzrast deteta i njegove individualne karakteristike. Pohvale treba da doprinesu formiranju samopouzdanja i pozitivne slike o sebi, ali isto tako, dete treba učiti da je ono vredno i voljeno bez obzira na svoje uspehe, pozitivne ili negativne osobine. To i jeste najbolji temelj za formiranje samopouzdanja. Samopouzdanje ne treba izjednačavati sa uverenjem da smo superiorniji ili bolji od drugih, naprotiv, to uverenje često može imati koren u doživljaju manje vrednosti, nesigurnosti i težnji da taj doživljaj neutrališemo ili kompenzujemo. Sa druge strane, kroz pohvalu i kritiku učimo decu da procenjuju vlastito ponašanje i da ga menjaju – objašnjava psiholog Milja Krivokuća.
Hvalite trud
Najgore što svom detetu možete reći jeste: „Tako si pametan”. Koliko god bili u iskušenju da to radite, nikada ne smete da hvalite dečje sposobnosti. Umesto toga, hvalite vrednoću i trud – kada dete uradi nešto za pohvalu, recite mu: „Sigurno si se baš potrudio”, čime ste pohvalili nešto što dete može da kontroliše – količinu uloženog napora. Tako ćete ga motivisati da se još više trudi u budućnosti.
Komentari (0)