Roditelji mogu da pomognu deci da budu otpornija na zadirkivanje

Opšte je poznato da deca umeju da budu surova jedni prema drugima. Svako ko unajmanjem odstupa od dečijih kriterijuma ume da bude na ”stubu srama” i predmet često neslaih šala. Dok neku decu to pogađa, druga su ravnodušna na zadirkivanja i prozivke. Razlika je u toplini i sigurnosti koju im roditelji usade i koja je neophodna za sticanje samopouzdanja.

Da biste pomogli detetu da ojača samopouzdanje kao roditelj morate da im usadite ljubav, oni moraju da se osećaju prihvaćeno i sigurno od strane roditelja.

– Kada dete uvidi da ima punu podršku roditelja, osećaće se sigurno i u društvu vršnjaka. Ako ih druga deca zadirkuju zbog nečega, njima to nije važno jer deca osećaju da ih roditelji vole – kaže dečiji psiholog Tamar Čanski.

A decu najčešće i zadirkuju vršnjaci koji se osećaju nesigurno pa to nadoknađuju i žele da se pokažu boljima.

– Zato je važno da dete razvije dovoljno poverenja u roditelje da može da ima iskrenu komunikaciju s njima. Roditelji odmalena treba da uče decu pravim vrednostima jer deca sigurnost i samopouzdanje dobijaju iz identifikacije s roditeljima – objašnjava Čanski.

Samopoštovanje je lični, unutrašnji doživljaj, tako da komentari roditelja imaju najveći uticaj na detetovo stvaranje slike o sebi i kako se vidi iznutra. Kada roditelji pohvaljuju dete, treba da paze da to rade na način koji povećava utisak unutrašnjeg zadovoljstva deteta. Pohvala je spoljašnji izvor poštovanja koji je koristan ali ni priližno vredan i efektan kao unutrašnji izvor koji dolazi od osećaja sposobnosti. 

Deca prepoznaju istinsku iskrenost pohvale kada dolaze iz srca i jer takve pohvale obraćaju pažnju na nešto određeno šta je dete uradilo. Ponekad trošimo mnogo vremena govoreći “Baš si dobar!” pitajući se zašto to detetu postaje malo značajno. Bolje je biti određeniji sa zapažanjima na primer kao “Baš si se potrudio da napraviš tu kulu od kocki!” ili “Hvala ti što si pomogao da pokupim igračke”.

Ako dete voli da piše, glumi ili neki drugi oblik umetnosti kažite mu da ga baš ti interesi razlikuju od druge dece i čine posebnim. Budući da svako dete ima strasti i talente, pronađite one koji će izvući iz deteta najbolje, što će pozitivno uticati i na njegovo samopouzdanje.

Oslonac treba da prepoznaje i u drugim bliskim osobama, ali isto tako, i da prihvati svoju krivicu za neke svoje greške.

Kad uđu rano u pubertet, deca vide i doživljavaju promene gore i drastičnije nego što zapravo jesu. Ako se zbog toga osećaju čudno, razgovarajte o pubertetu. Važno je da im razrešite nedoumice i pomognete da shvate da nisu sami.

Ako je dete stidljivo i roditelji će mu pomoći ako ga malo ”gurnu”, ali ne previše. Kažite mu da pozdravi drugo dete ili da se uključi u razgovor. Druženje će mu dati osećaj da je uključeno.

Mucanje je govorni poremećaj koji zahteva stručnu pomoć. Ne završavajte detetove rečenice kad govori i hvalite njegov trud. Umesto: ”To je bilo odlično, jedva da si mucao” kažite: ”Puno si radio na tome, ponosim se tobom”.

Hvaljenje dečjih napora umesto krajnjih rezultata smanjuje pritisak na dete i pomaže da se oseća bolje.

Takve reči, bez obzira na okolnosti u kojima ste ih izgovorili, ruše samopouzdanje kod deteta i stvaraju komplekse. Detetu su svakako potrebne zaslužene reči pohvale, bez obzira na to da li se radi o sportskim aktivnostima, dečijim igrama ili dobroj oceni u školi. Sport je idealan način da dete izgradi samopouzdanje i veru u sebe.