Roditelji loše procenjuju količinu šećera u hrani

Nemački naučnici kažu da većina roditelja ne zna nutritivnu vrednost ni količinu šećera sadržanu u pojedinim obrocima koje nudi svojoj deci. Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da loše procenjuju jedno i drugo.

Većina ovakvih pločica kupljenih u prodavnicama zdrave hrane sadrži gomilu šećera i hemikalija, što može uticati na pad energije sredinom dana. Na kraju se pokaže da je isto pojede li dete integralnu pločicu ili bilo kakvu drugu čokoladicu.

Podsećaju da je neretko najzastupljeniji sastojak energetskih pločica sirup smeđeg pirinča koji je često prisutan u slatkim bombonima.

Rezultati testa sprovedenog na Institutu Plank i na Univerzitetu Manhajm pokazali su da 74 posto od 305 roditelja nije znalo vrednost šećera, izraženu u kockicama, koju je sadržala hrana koju su doneli na procenu. Radilo se većinom o energetskim pločicama i musli prutićima, narandžinom soku kupljenom u prodavnici, Koka koli, pici, jogurtu i kečapu.

Procene roditelja bile su posebno loše kad se radilo o voćnim jogurtima. Oko 92 posto ispitanika loše je procenilo količinu šećera u tom napitku, a radilo se o prosečno čak sedam kockica šećera po čašici. Oko 84 posto ispitanih roditelja loše je procenilo i količinu šećera u narandžinom soku, posebno onim kupljenim u trgovini.

Nemački naučnici kažu da posebnu pažnju treba posvetiti jogurtima na kojima stoji oznaka ‘light’. Njih smatramo zdravijima, ali nije nužno tako. Naime, brojni ‘light’ proizvodi imaju smanjen udeo kalorija, ali često i veće količine dodatog šećera. Takav je slučaj s voćnim ‘light’ jogurtima.

Voćni jogurt može da sadrži i do 17 grama šećera, a za upoređenje, jedna porcija sladoleda sadrži 20 grama šećera.

Umesto toga, detetu za doručak ponudite grčki jogurt sa smanjenim udelom masnoća, čiji će ga proteini duže držati sitim. Važno je i to što takav jogurt ne sadrži dodate šećere.

Sveže, toplo pecivo od belog brašna je, upozoravaju nemački naučnici, najčešće jednako kao nekoliko kriški beloga hleba, što znači jako puno ugljenih hidrata. Bolje je odabrati peciva od celih žitarica. Ona sadrže proteine i zdrave masnoće te će dete dugo držati sitim i punim energije.

Zamku predstavljaju prerađene pahuljice i one sa smanjenom količinom vlakana. Njih je najbolje zameniti ‘običnim’ ovsenim pahuljicama.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje da unos šećera na dnevnoj bazi bude manji od 10 posto ukupnog dnevnog energetskog unosa kada je reč o deci, ali i o odraslima. Dakle, unosimo li dnevno u organizam 2000 kcal, od šećera bi trebalo da potiče  do 200 kcal – 200 g šećera je otprilike kao 10 paketića šećera za kafu.

Za decu starosti između sedam i 10 godina to znači maksimalno 15 kockica šećera.