Mnogi roditelji umanjuju brigu o odgovornostima na poslu da bi pokazali posvećenost. Kovid-19 je otkrio izazove sa kojima se roditelji suočavaju – ali da li će to nešto promeniti?
.jpg)
Foto: Freepik
Šest meseci posle rođenja ćerke, vratila sam se u kancelariju, suznih očiju, ali željna da se dokažem na novom položaju.
Nekoliko nedelja kasnije, kada mi je trebalo nekoliko slobodnih dana zbog boginja u njenom vrtiću, bojala sam se da to kažem svom timu.
Uprkos podršci kolega, osećala sam snažan pritisak da se ponašam kao da se ništa nije promenilo.
Pre je posao uvek bio na prvom mestu, nešto što je bilo ključno za napredak.
Pročitaj još: Kolika će mi biti plata (novčana naknada) na trudničkom bolovanju?
Vraćajući se na posao kao majka, bila sam pod stresom jer nisam mogla da kontrolišem svoje vreme, brinula sam se da sada izgledam nepouzdanije i strepela sam zbog sledećeg puta kada bi se ovo moglo dogoditi.
Jedva sam spomenula svoju ćerku u kancelariji.
Nikada ne bih uključila ovakvu anegdotu u mom pisanju u to vreme.
Tri godine kasnije, shvatam da je važno to učiniti jer ovaj stres nije svojstven samo meni.
Mnogi ljudi se suočavaju sa istim pritiskom jer ispunjavanje ideala na radnom mestu često nije kompatibilno sa odgovornostima brige, decom ili nečim drugim.
Ovo šteti starateljima, za koje statistika pokazuje da su u većini žene.
Mnogi od nas odgovaraju umanjujući ove odgovornosti ili ubeđujući kolege da možemo raditi prekovremeno kao i ranije, jer znamo da ako to ne učinimo, rizikujemo da postanemo žrtve brojnih pristrasnosti koje sputavaju majke.
Dobrodošli u svet „tajnog roditeljstva”.
Ekonomistkinja Emili Oster skovala je ovu frazu u članku iz 2019. godine u kojem je pozvala roditelje da otvoreno govore o prirodi svojih života.
I dok su pandemija – i naš nagli prelazak na rad od kuće – stvorili dodatne pritiske, nije jasno da li će otkrivanje odgovornosti koje imamo izvan kancelarije doneti značajne promene.
.jpg)
Foto: Freepik
Rodna percepcija i kultura na radnom mestu
Tajno roditeljstvo može započeti već u trudnoći.
Istraživanja pokazuju da neke žene skrivaju trudnoću, posebno u ulogama u kojima osećaju da se moraju takmičiti sa muškarcima i ne žele da otkriju bilo šta što bi moglo „smetati” poslu.
Žene koje rade često osećaju potrebu da tokom trudnoće idu „iznad i više od ispod” uobičajenih standarda, pokazala je druga studija, kao i da sakriju bilo kakvu bolest iz straha da ne izgledaju nepouzdano.
To se nastavlja i posle porođaja.
Žene kažu da žele da sakriju dojenje na poslu, jer je to tabu, a to je tako očigledna rodna razlika koja naglašava njihov novi status majki.
Postoji mnogo anegdota o tome da se žene osećaju primorano da dokažu da i dalje mogu raditi prekovremeno i nude se da rade čak i kada su im deca bolesna, kao i one koje namerno uopšte ne dele fotografije svoje dece ili ne razgovaraju o njima.
Nije iznenađenje da žene osećaju potrebu da se tako ponašaju.
Majke su odavno viđene kao manje posvećene i manje kompetentne u radnom okruženju.
Pročitaj još: Kolika će mi biti plata (novčana naknada) na trudničkom bolovanju?
Njih zaobilaze unapređenja češće nego očeve i manja je verovatnoća da će ih zaposliti nego žene koje nisu majke.
Kada je fleksibilnost dostupna, oni koji je koriste suočavaju se sa pristrasnošću i veća je verovatnoća da će oni dobiti uloge sa manje odgovornosti.
Znamo da se razlika u platama polova povećava nakon porođaja; plate zaposlenih majki padaju za svako dete koje žena ima.
„Dokazi nam govore da je majčinstvo jedan od glavnih izvora slabosti u putanjama karijere“, kaže Širin Kandži, profesorka rada i organizacije sa Univerziteta Brunel u Londonu.
Naravno, neke žene menjaju posao ili napuštaju karijeru zbog ovih pritisaka.
Kada je Kandži intervjuisala žene koje su napustile karijeru visokog profila, mnogi su dali primere tajnog roditeljstva, uključujući uzimanje bolovanja da ne bi rekli kolegama da su njihova deca bolesna.
.jpg)
Foto: Freepik
Žene kojima je bilo potrebno slobodno vreme radi brige o deci poslužile su kao „posebno neželjeni podsetnik da zaposleni brinu o svojoj deci i, prema tome, nedovoljno o organizaciji“, pokazalo je njeno istraživanje iz 2013. godine.
Jednoj ispitanici je rečeno da traži od porodice da paze na njeno dete, umesto da uzme slobodan dan.
Drugoj, frilenserki koja radi na televiziji, rečeno je da nikada ne spominje svoju decu i osećala je da to utiče na to koliko ima posla.
To je zato što su, kako su sociolozi već dugo isticali, radna mesta strukturirana oko muškaraca, a ne žena, i još imaju ukorenjenu sliku „idealnog radnika”; zaposleni koji rad uvek stavlja na prvo mesto.
„Sve što na drugi način signalizuje umanjuje vas u očima poslodavaca”, kaže Danijel Karlson sa Univerziteta u Juti.
„Pretpostavlja se da se misli da će žene biti ometene… Čitav pojam tajnog roditeljstva potiče od želje da se to sakrije kako bi se spasila nečija karijera.”
Ovo strukturno pitanje je na neki način nasleđe verovanja koja još prevladavaju u individualističkim zemljama poput SAD-a da dobri očevi nabavljaju šta je neophodno za porodicu, a dobre majke ostaju kod kuće.
Ankete pokazuju da ovi socijalni stavovi i dalje postoje: i žene i muškarci kažu da rad otežava biti dobar roditelj.
Samo trećina ispitanika u istom istraživanju Pju istraživačkog centra mislila je da je puno radno vreme najbolje za majke, dok se dvadeset jedan odsto saglasilo da žene sa malom decom uopšte ne bi trebalo da rade za platu.
Zatim postoji stalni stereotip da su žene sposobnije u domaćoj sferi, muškarci u kancelariji, koji, uprkos tome što ih je istraživanje opovrgnulo, i dalje imaju značajan uticaj na to kako oblikujemo plaćeni posao i porodični život.
„Razumljivo je da žene osećaju taj neumoljivi radni/porodični sukob jer tražimo nemoguće.
„Žene su ušle u plaćenu radnu snagu, ali nismo primetili promene kod muškaraca kod kuće kako bi prihvatili veći deo kućnog posla”, kaže sociolog Kejtlin Kolins sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu.
Ova rodna percepcija i dalje u velikoj meri utiče na kulturu radnog mesta; istorijski pravni slučajevi su toliko blistavi koliko i otrežnjujući.
Komentari (0)