Novosađanka S. S. jedna je od desetak žena u Novom Sadu koja se odlučila na neobičan potez – da dobije bebu sklapanjem ugovora sa muškarcem. Čekajući ceo život na partnera sa kojim bi mogla da osnuje porodicu, ova tridesetpetogodišnja Novosađanka u ispovesti objašnjava zašto je svesno postala samohrana majka.
– Osam godina sam protraćila na vezu koja nije vodila nikuda – počinje svoju neobičnu, ali odveć hrabru priču, S. S. – Kada smo se razišli, imala sam 30 godina. Posle mučnog i bolnog rastanka, nisam više htela da gubim vreme na muškarce koji ne znaju šta hoće od života. A ja sam znala šta želim. Htela sam po svaku cenu – dete.
Iako je rešila da sledeći njen partner bude onaj sa kojim će osnovati porodicu i verovala da će ga vrlo brzo naći, prevarila se.
– Kad sam shvatila da je moja želja da dobijem dete toliko velika da, zapravo, moj biološki sat vija muškarca, uspaničila sam se. Što sam ih više jurila, oni su više bežali.
U 33. godini počela je da razmišlja o tome da ode u banku sperme. Međutim, kako u Srbiji ta vrsta banke ne postoji,odlučila je da ode u Hrvatsku, gde imaju čak dve ovakve banke.
– Uvidevši koliko sam odlučna u nameri, moj dugogodišnji prijatelj, koji je sa mnom proživeo celu moju životnu priču, predložio je da on bude donor.
On je na tu ideju došao jer je njegova poznanica iz Srbobrana, pre skoro deset godina, isto to uradila sa svojim najboljim prijateljem. Ta žena sada ima sina, osnovca, ali je njegov otac, a njen donor i prijatelj, u Australiji.
 Niko ne može unapred da se odrekne prava deteta i takav tip ugovora u našoj zemlji nije validan. |
– Po ugledu na ugovor kakav je sklopila ta žena iz Srbobrana, sačinili smo i mi jedan – priča S. S., pokazujući,za naše prilike, gotovo nadrealan ugovor, koji je uredno uveren u sudu. – U njemu on priznaje da je otac deteta, ali da mu je uloga isključivo donorska i da se odriče svakog prava nad njim. Ugovorom je meni prepustio staranje o njemu, svako donošenje odluka, a ja sam se obavezala da ga nikad neću teretiti za obaveze koje bi kao otac zapravo imao – kaže ona.
San se ispunio. Ova odvažna Novosađanka sada ima jednogodišnju devojčicu. Kako kaže, mladih žena koje se kolebaju poput nje u Novom Sadu ima mnogo, ali samo se mali broj njih odluči da nešto i preduzme kako bi se ostvarile u majčinstvu.
– Čuo sam da postoje slučajevi u kojima se muškarac i žena dogovore da će da dobiju dete – kaže advokat Milan Đukić. – To nikoga ne treba da čudi, ukoliko se ima u vidu činjenica da se starosna granica kada se muškarci odlučuju za porodicu znatno pomerila. Međutim, niko ne može unapred da se odrekne prava deteta i takav tip ugovora u našoj zemlji nije validan i nije po zakonu, već može biti isključivo interne prirode.
Pročitajte još:
Saznajte više o vantelesnoj oplodnji >>
Komentari (0)