Rivalstvo braće i sestara

Ono što treba da vas brine je da rivalstva uopšte nema i zato se naoružajte strpljenjem i dozvolite deci da uspostave “hijerarhiju”.

Naime, svađama, ljubomorom, preprikama, nekad i tučama, deca se bore za svoje mesto u porodici. Rivalstvo je na neki način borba za maminu i tatinu ljubav i pažnju! Istraživanja pokazuju da se istopolna deca češće svađaju, posebno ako je razlika u godinama mala. Dakle, što su deca bliža uzrastom, rivalstvo je izraženije jer su interesovanja slična, ali i veća mogućnost da kao zreli ljudi budu bliskiji, pokazuju statistike.

Najbolje što možete da uradite za svoju decu je da im dozvolite da sami reše svoje nesuglasice, pustite “da jači pobedi”. Naravno, to ne podrazumeva da ćete da im dozvolite da se biju i da će fizički jače dete uvek biti “pobednik”, ali je važno da pazite kada se mešate u rivalstvo braće i sestara, jer to ponekad može da napravi više štete nego koristi. 

Morate omogućiti svakom detetu da izrazi ono što oseća, jer to nije važno samo da bi se ublažio rivalitet sa bratom ili sestrom, već i za pravilan razvoj ličnosti. Dete sme da bude i ljubomorno i besno i frustrirano. Razgovarajte o tome i nikada nemojte, na primer, da sputavate starije dete rečima “ti si stariji, pusti je/ga”. Mlađe će to jako brzo ukapirati i koristiti kako bi došlo do onoga što želi.

Možete da objasnite starijem detetu da se mlađe neprihvatljivo ponaša samo zato što ne razume šta se od njega očekuje, odnosno šta brat ili sestra od njega očekuju, zato što želi da imitira starijeg i da ravnopravno učestvuje u igri. Pričajte deci kako ste se vi svađali sa vašim bratom ili sestrom, ali kako je sve to prošlo i kako ste danas vrlo bliski, kao najbolji drugari.

Mala deca ne umeju da izraze i artikulišu svoja osećanja, pa starijem pomozite da shavti šta mlađe hoće. Naučite ih da otimanje igračaka, tuča i svađa nisu način da se reši problem. Kada su nevaljali, ne slušaju vas, kaznite ih oboje, nikada samo jedno. Pravila treba uvek da budu ista i da važe za sve. Morate da postavite granice, jer će u suprotnom deca “vladati” porodicom, što nije ni lako ni dobro. Ako se, na primer, svađaju oko igračaka, odvojite ih na tri različite gomile. Po jedna neka pripadne svakom detetu, a treća neka bude zajednička. Zabranite im da diraju igračke brata ili sestre, ali im naglasite da sa zajedničkim mogu oboje da se igraju. Ako, na primer, imate psa kojeg oba deteta žele da šetaju, jedno neka ga vodi dok idete u šetnju, drugo kada se vraćate. Pravila treba da budu jasna, razumljiva i apsolutna. I da važe uvek! Nikada ne popuštajte mlađem ili fizički slabijem detetu, jer starije ne treba da trpi zbog reda rođenja. 

I nikada ne upoređujete decu, niti jednom govorite “kako je sestra/brat dobra/dobar, a ono nije”. Rečenice poput “ponašaš se kao beba, a stariji si, sram te bilo”, samo će pojačati rivalitet i loše uticati na dečje samopouzdanje.

Pohvala kada se zajedno igraju daće mnogo bolje rezultate. Učite ih da međusobno pričaju, i kada god je moguće reše konflikt bez vašeg uplitanja. Nekada su i sami roditelji krivi za rivalstvo, jer nesvesno ili svesno favorizuju jedno dete. Pokušajte da se obuzdate ako to radite i trudite se da deca ne nikada ne primete da imate “favorita”. Koliko god da je mališana u vašem domu, morate im omogućiti da imaju vreme kada su sami sa mamom ili sami sa tatom. To im je jako važno, moraju postojati aktivnosti koje će se odvijati bez braće ili sestara. Porodična atmosfera treba da bude topla, puna ljubavi i poverenja. Deca treba da se osećaju zaštićeno i voljeno da bi se manje svađala.

Rivalstvo će prestati vremenom, a kako deca budu rasla počeće da se dogovrajau nešto bez vašeg znanja i da “pokrivaju” jedno drugo. To obavezno dozvolite, jer zajednički “planovi protiv mame i tate” jačaju vezu između braće i sestara i siguran su znak da se vole i da jedno drugom veruju.