Za razliku od razvijenih svetskih zemalja, u našim domovima zdravlja tek svaki dvadeseti pregled je iz preventivnih razloga, jer u Srbiji još uvek nije dovoljno prisutna svest o značaju prevencije, tj. da je najbitnije sprečiti da do bolesti uopšte dođe.
Statistički podaci su poražavajući. Prosečan stanovnik Srbije, nekad i pre tridesete, pati od povišenog krvnog pritiska, svakodnevno izlaže sebe i okolinu štetnom dejstvu duvanskog dima, konzumira nezdravu hranu punu holesterola, fizički je gotovo potpuno neaktivan, što uzrokuje izuzetno visoku stopu smrtnosti usled oboljenja kardiovaskularnog sistema.
Magistar farmacije Ivana Tadić, biohemičar u „Beolabu“, navodi da su vodeći faktori rizika za nastanak hroničnih bolesti pušenje, povišen pritisak, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost, povišene vrednosti holesterola i konzumiranje alkohola.
Navedeni faktori rizika zajednički su za nastanak brojnih bolesti. Ona napominje da savremene laboratorije omogućavaju da sprečimo ili barem blagovremeno izlečimo neku bolest.
Mislite na preventivu
Nastanak mnogih oboljenja u osnovi ima kvalitet životnih navika pojedinca. Zato je neophodno konstantno raditi na buđenju svesti o značaju prevencije, jer se razvoj nekih bolesti može predvideti i na vreme sprečiti.
Dakle, visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje i fizička neaktivnost jesu faktori rizika koji sigurno vode u bolest, ali se mogu izbeći. Sve to, uz hroničan stres, svrstava nas na treće mesto u Evropi po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. To je jasan znak da preventiva ne funkcioniše – upozorava Ivana Tadić.
Ne čekajte simptome bolesti
Veoma bitnu ulogu imaju laboratorijska ispitivanja, koja imaju za cilj potvrdu ili odbacivanje radne dijagnoze i u velikoj meri pomažu lekaru pri postavljanju konačne dijagnoze. Takođe, omogućavaju i praćenje lečenja ili upozoravaju na moguću prognozu bolesti.
Danas se više ne postavlja pitanje da li je potrebno sprovoditi laboratorijsko ispitivanje, jer se ono pokazalo korisnim posebno za bolesti koje su relativno česte i koje se mogu otkriti pre razvoja kliničkih simptoma, za koje postoji odgovarajuća terapija i koje rezultiraju teškim posledicama ako se na vreme ne izleče.
Uradite krvnu sliku
Za ispitivanje opšteg zdravstvenog stanja osobe koja nema nikakvih kliničkih simptoma uvek se preporučuje određivanje kompletne krvne slike i sedimentacije.
Danas laboratorije raspolažu savremenim hematol-oškim brojačima koji omogućuju veliku tačnost i preciznost određivanja hematoloških parametara (ertitrocita, hemoglobina, trombocita, leukocita).
Savremena laserska tehnologija je omogućila ne samo visoku tačnost u određivanju broja krvnih ćelija, već i razlikovanje normalnih i patoloških ćelija. „Beolab“ raspolaže jednim od najsavremenijih laserskih hematoloških brojača na ovom području, renomiranog svetskog proizvođača „Abbott“.
Dok su kod zdravih osoba nalazi analiza u okviru referentnih intervala, abnormalni rezultati ovih analiza mogu ukazati na poremećaj, odnosno bolest i pre pojave kliničkih simptoma – upozorava Ivana Tadić.
Kontrolišite šećer i holesterol
Određivanje vrednosti glikemije, odnosno šećera u krvi veoma je važan aspekt zdravlja. Zato se preporučuje da osobe starije od 65 godina kontrolišu nivo šećera u krvi bar jednom godišnje, oni u dobi između 40 i 60 godina jednom u dve godine, a oni mlađi jednom u tri godine.
Za osobe kod kojih je šećerna bolest već dijagnostikovana neophodna je redovna mesečna kontrola zbog praćenja razvoja bolesti i učinka primenjene terapije.
Preporuka je da se lipidni status određuje kod svake osobe starije od 20 godina barem jednom godišnje, bez obzira na pol i starost, kao i kod dece sa pozitivnom porodičnom anamnezom, jer je pravovremeno otkrivanje i lečenje bolesnika sa hiperlipoproteinemijom važan aspekt korekcije fizičkih činilaca za razvoj kardiovaskularnih poremećaja i arteroskleroze, odnosno bolesti krvnih sudova.
Koliko je ovo neophodno najbolje pokazuje podatak da povećanje koncentracija holesterola za samo jedan odsto uvećava opasnost od pojave srčanog infarkta za čak dva odsto.
Kontrola štitne žlezde
Pored redovnih biohemijskih analiza, prema mišljenju stručnjaka, u rutinski spektar pregleda treba uključiti i procenu funkcije štitne žlezde, čak i kad ne postoje znaci abnormalnosti, jer je disfunkciju štitne žlezde teško prepoznati kad je bolest blaga, u ranoj fazi ili kod starijih osoba.
Danas su u upotrebi TSH testovi treće i četvrte generacije odlične analitičke osetljivosti, što je nužno u ranom otkrivanju hipertireoze.
Komentari (0)