Foto:

Redovna vakcinacija – da se zaboravljene epidemije ne vrate

Izvor: Bebac.com
Pandemija kovid-19 je globalno, ali i za stanovnike naše zemlje, bila u znaku velikih promena i mnogih odlaganja – neka od njih su, pak, teško nadoknadiva bez posledica. Recimo, kada su deca u pitanju, pandemija se odrazila na kontinuitet zdravstvene zaštite i imunizaciju na najranijem uzrastu, što može imati dramatične posledice po zdravlje celog kolektiva.
Foto: Freepik
Vakcinacija je dokazano najdelotvornija javno-zdravstvena intervencija koja godišnje spasi milione dečijih života. Ipak, uočen je pad u obuhvatu imunizacijom, posebno tokom 2020. godine, ostavljajući značajan broj dece nezaštićene od opasnih zaraznih bolesti, koje se mogu sprečiti vakcinama.
Imajući u vidu ovaj zabrinjavajući podatak, stručna javnost je, tokom Evropske nedelje imunizacije, posebno bila glasna kada je u pitanju uspostavljanje redovnosti vakcinacije, prema zakonom predviđenom kalendaru, posebno kod novorođenih beba i dece uzrasta do 2 godine.
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis u vezi sa ovim novim izazovom za redovnu vakcinaciju kaže: „Pandemija je uticala na smanjen obuhvat vakcinacije pre svega zbog, u jednom trenutku, prilično smanjene dostupnosti zdravstvene zaštite i, sad se pokazalo, medicinski potpuno neopravdanog straha od izlaganja deteta riziku u uslovima vakcinacije. Zbog toga su napravljeni jasni protokoli i smernice Svetske zdravstvene organizacije, koje se primenjuju i u našoj zemlji, o tome kako vakcinisati decu, uz naglasak na redovnost.”
 


U svetlu pandemije, prof. dr Jelena Vojinović, pedijatar-imunolog Klinike za dečije interne bolesti, na Univerzitetskom Kliničkom centru u Nišu naglašava: „Redovna vakcinacija je važna direkno za borbu protiv infekcija od kojih nas brani ali i za pamćenje imuniteta i njegovo jačanje kako bi mogao kasnije da se izbori i sa sličnim infekcijama. Kada je u pitanju koronavirus, svi podaci u svetu pokazuju da su uredno vakcinisane osobe imale značajno manji rizik za razvoj teških kliničkih slika. Drugim rečima – imunitet koji je rano naučio da se bori sa jednom vrstom infekcije, zna adekvatnije da izađe na kraj i sa sličnim izazivačima. Zato se smatra, između ostalog, da deca imaju značajno blaže kliničke slike u aktuelnoj pandemiji.”
Ona navodi da „posle godinu dana pandemije potpuno jasno da, ukoliko je postojala sumnja na kontakt deteta sa osobom inficiranom koronavirusom ili je dete bilo inficirano – nakon 14 dana od preležane infekcije ili kontakta sa infekcijom bez simptoma se smatra da je dete zdravo i sasvim je bezbedno da dobije svoju vakcinu”.
 


Prof. dr Vojinović dodaje da je najosetljivija populacija dece ona koja boluju od hroničnih bolesti zbog kojih moraju da primaju imunosupresivnu terapiju i ne mogu da dobiju redovnu vakcinu. Tu decu štite upravo njihovi vršnjaci koji su redovno vakcinisani. Pored toga, važno je naglasiti da se, posebno danas, pouzdano zna da su vakcine bezbedne i da ne prouzrokuju razvojne poremećaje odnosno bolesti kod dece.
Kako povremeno deca u Srbiji, ali u svetu, i dalje obolevaju i umiru od bolesti koje su se mogle sprečiti vakcinama, prof. dr Konstantinidis podseća: „Nažalost, iskustvo koje smo imali nedavno, zaista nedavno, krajem 2017. i početkom 2018. godine, nas je ponovo nateralo da još jednom razmotrimo i shvatimo značaj vakcinacije, u ovom slučaju vakcinacije protiv malih boginja, odnosno morbila. Naime, tada je, u tom periodu, obolelo preko pet hiljada ljudi u Srbiji, preko 2500 je dokazano laboratorijski, a petnaestoro je umrlo. Od toga je najveća incidenca umrlih bila među decom od jedne do pet godina, a umrlo je i jedno novorođenče. Dakle ovaj primer nam sasvim sigurno pokazuje da opasnost od morbila i nadalje postoji i da izostanak vakcinacije predstavlja jednu potencijalno veliku opasnost nakon ove sadašnje aktuelne situacije, posebno kada se bude uspostavilo funkcionisanje društva u obimu i kontekstu kako je to ranije i bilo. U ovom trenutku, deca su dobrim delom, zaštićena protivepidemijskim merama protiv koronavirusa, ali u trenutku kada to iščezne, opasnost od morbila će, siguran sam, izbiti u prvi plan i taj trenutak bi trebalo dočekati spremno.
 


UNICEF je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Institutom za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” i Udruženjem pedijatara Srbije pokrenuo kampanju pod sloganom „Vakcinacijom jačamo imunitet dece” kako bi skrenuo pažnju društva na važnost blagovremene vakcinacije dece, kako bi se prevenirao potencijalni povratak neželjenih zaboravljenih epidemija.
Bez odlaganja, jer zdravlje dece, kao ni vakcina, nema alternativu i ne može da čeka.
Za više informacija o ovoj temi, na sledećem linku pogledajte video-intervju sa prof. dr Georgiosom Konstantinidisom, koji govori o značaju i bezbednosti vakcina, kalendaru vakcinacije i otklanja najčešće nedoumice roditelja.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Pandemija kovid-19 je globalno, ali i za stanovnike naše zemlje, bila u znaku velikih promena i mnogih odlaganja – neka od njih su, pak, teško nadoknadiva bez posledica. Recimo, kada su deca u pitanju, pandemija se odrazila na kontinuitet zdravstvene zaštite i imunizaciju na najranijem uzrastu, što može imati dramatične posledice po zdravlje celog kolektiva.
Foto: Freepik
Vakcinacija je dokazano najdelotvornija javno-zdravstvena intervencija koja godišnje spasi milione dečijih života. Ipak, uočen je pad u obuhvatu imunizacijom, posebno tokom 2020. godine, ostavljajući značajan broj dece nezaštićene od opasnih zaraznih bolesti, koje se mogu sprečiti vakcinama.
Imajući u vidu ovaj zabrinjavajući podatak, stručna javnost je, tokom Evropske nedelje imunizacije, posebno bila glasna kada je u pitanju uspostavljanje redovnosti vakcinacije, prema zakonom predviđenom kalendaru, posebno kod novorođenih beba i dece uzrasta do 2 godine.
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis u vezi sa ovim novim izazovom za redovnu vakcinaciju kaže: „Pandemija je uticala na smanjen obuhvat vakcinacije pre svega zbog, u jednom trenutku, prilično smanjene dostupnosti zdravstvene zaštite i, sad se pokazalo, medicinski potpuno neopravdanog straha od izlaganja deteta riziku u uslovima vakcinacije. Zbog toga su napravljeni jasni protokoli i smernice Svetske zdravstvene organizacije, koje se primenjuju i u našoj zemlji, o tome kako vakcinisati decu, uz naglasak na redovnost.”
 


U svetlu pandemije, prof. dr Jelena Vojinović, pedijatar-imunolog Klinike za dečije interne bolesti, na Univerzitetskom Kliničkom centru u Nišu naglašava: „Redovna vakcinacija je važna direkno za borbu protiv infekcija od kojih nas brani ali i za pamćenje imuniteta i njegovo jačanje kako bi mogao kasnije da se izbori i sa sličnim infekcijama. Kada je u pitanju koronavirus, svi podaci u svetu pokazuju da su uredno vakcinisane osobe imale značajno manji rizik za razvoj teških kliničkih slika. Drugim rečima – imunitet koji je rano naučio da se bori sa jednom vrstom infekcije, zna adekvatnije da izađe na kraj i sa sličnim izazivačima. Zato se smatra, između ostalog, da deca imaju značajno blaže kliničke slike u aktuelnoj pandemiji.”
Ona navodi da „posle godinu dana pandemije potpuno jasno da, ukoliko je postojala sumnja na kontakt deteta sa osobom inficiranom koronavirusom ili je dete bilo inficirano – nakon 14 dana od preležane infekcije ili kontakta sa infekcijom bez simptoma se smatra da je dete zdravo i sasvim je bezbedno da dobije svoju vakcinu”.
 


Prof. dr Vojinović dodaje da je najosetljivija populacija dece ona koja boluju od hroničnih bolesti zbog kojih moraju da primaju imunosupresivnu terapiju i ne mogu da dobiju redovnu vakcinu. Tu decu štite upravo njihovi vršnjaci koji su redovno vakcinisani. Pored toga, važno je naglasiti da se, posebno danas, pouzdano zna da su vakcine bezbedne i da ne prouzrokuju razvojne poremećaje odnosno bolesti kod dece.
Kako povremeno deca u Srbiji, ali u svetu, i dalje obolevaju i umiru od bolesti koje su se mogle sprečiti vakcinama, prof. dr Konstantinidis podseća: „Nažalost, iskustvo koje smo imali nedavno, zaista nedavno, krajem 2017. i početkom 2018. godine, nas je ponovo nateralo da još jednom razmotrimo i shvatimo značaj vakcinacije, u ovom slučaju vakcinacije protiv malih boginja, odnosno morbila. Naime, tada je, u tom periodu, obolelo preko pet hiljada ljudi u Srbiji, preko 2500 je dokazano laboratorijski, a petnaestoro je umrlo. Od toga je najveća incidenca umrlih bila među decom od jedne do pet godina, a umrlo je i jedno novorođenče. Dakle ovaj primer nam sasvim sigurno pokazuje da opasnost od morbila i nadalje postoji i da izostanak vakcinacije predstavlja jednu potencijalno veliku opasnost nakon ove sadašnje aktuelne situacije, posebno kada se bude uspostavilo funkcionisanje društva u obimu i kontekstu kako je to ranije i bilo. U ovom trenutku, deca su dobrim delom, zaštićena protivepidemijskim merama protiv koronavirusa, ali u trenutku kada to iščezne, opasnost od morbila će, siguran sam, izbiti u prvi plan i taj trenutak bi trebalo dočekati spremno.
 


UNICEF je, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Institutom za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” i Udruženjem pedijatara Srbije pokrenuo kampanju pod sloganom „Vakcinacijom jačamo imunitet dece” kako bi skrenuo pažnju društva na važnost blagovremene vakcinacije dece, kako bi se prevenirao potencijalni povratak neželjenih zaboravljenih epidemija.
Bez odlaganja, jer zdravlje dece, kao ni vakcina, nema alternativu i ne može da čeka.
Za više informacija o ovoj temi, na sledećem linku pogledajte video-intervju sa prof. dr Georgiosom Konstantinidisom, koji govori o značaju i bezbednosti vakcina, kalendaru vakcinacije i otklanja najčešće nedoumice roditelja.
Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Utorak, 05.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije