Oni koji žele da budu srećni trebalo bi da se odluče ili za bračnu zajednicu, ili da prihvate neku veroispovest, ili da zatraže povišicu od šefa, sugeriše jedna studija urađena u Americi.
Prema analizi Istraživačkog centra "Pju" (Pew), čiji su stručnjaci anketirali više od 3.000 Amerikanaca, proizlazi da su oni koji su u braku, ili pripadaju nekoj veri, ili imaju hrabrosti da traže bolju zaradu – srećniji od usamljenih, nevernika i siromašnih.
Više od pola anketiranih se izjasnilo se da su "srećni", jedna trećina je rekla da su "veoma srećni", a 15 odsto njih da "nisu srećni", pri čemu su kao osnovni razlog za nesrećno osećanje navodili – loše zdravlje.
Među "veoma srećnim" je duplo više (43 odsto) onih koji su u braku nego usamljenih (24 odsto). Srećnima se smatraju i oni koji bar jednom nedeljno prisustvuju nekoj verskoj službi (43 odsto) dok isto osećanje ima i 26 odsto onih koji nikada ili retko posećuju bogomolje.
Nimalo ne iznenađuje (mada ruši izreku da "novac ne donosi sreću") podatak da u Americi polovina srećnih ima godišnju zaradu višu od 100.000 dolara, dok je samo jedna trećina onih koji zarađuju godišnje manje 30.000 dolara reklo da se osećaju srećnim.
Ono štro je najviše iznenadilo anketare – kućni ljubimci nimalo ne utiču na to da li će neko biti srećan ili nesrećan. Niti mačke, niti psi ili bilo kakav drugi kućni ljubimac ne čine svoje vlasnike srećnijim od onih koji ih nemaju.
Sreća zavisi i od gena
Pojam sreće su proučavali mnogi, pre svih psiholozi, a upravo oni smatraju da sreća nije trenutno ushićenje već je čine ispunjenost i zadovoljstvo koje osećamo duže vreme.
Psiholozi su došli i do zaključka da sreća ne zavisi od okolnosti u našim životima, već od genetske komponente. Kažu: bez obzira šta se dešava u našim životima, bićemo srećni onoliko koliko je zapisano u našim genima, odnosno 90 odsto ljudi je "prirodno srećno" i zadovoljno svojim životom.
"Većina ljudi je, po sopstvenoj definiciji, zadovoljna svojim životom. I to je dobra stvar. Ali, ukoliko je za nekog karakteristično da je nesrećan, onda za njega emocionalni bol gubi moć da upozori ka eventualnim, bolnijim stanjima", tvrdi psiholog Dejvid Liken iz Velike Britanije.
Liken smatra da je sreća "nešto na čemu se može raditi" i poručuje: "Ukoliko želite dostići svoj nivo sreće, pokušajte da usvojite navike srećnih ljudi, a pre svega, zaposlite svoj um, a da se ne premorite, odnosno ‘vežite’ um nekim poslom".
šta treba da radite:
Liken predlaže sledeće "lekove" za sreću:
– Razmišljajte kao optimista. Svi srećni ljudi su optimisti, a optimizam je veština koja se uči. Pesimisti se žale, a optimisti se usresređuju na rešavanje problema.
– Smešite se. Ako se smešite, vaš mozak će automatski misliti da ste srećni.
– Zamišljajte i sanjarite, jer je to način da "prevarite" mozak. Osećaćete se bolje ako mislite pozitivne misli, jer se na taj način podiže nivo seratonina, hormona sreće.
– Oslobodite se negativnih misli, pokušajte da svaku negativnu misao pretvorite u pozitivnu. Negativne misli "truju" organizam i izazivaju promene u mozgu koje mogu, s druge strane, da izazovu depresiju.
– Birajte društvo, izbegavajte onu vrstu ljudi koji "isisavaju" sreću iz vas: one koji se stalno žale i one koji vas stalno kritikuju – takvih se jednostavno otarasite.
– Ključ sreće je u malom: radite ono što volite!
Komentari (0)