Ljudi se razvode kada imaju toliko različite predstave o važnim životnim pitanjima da nisu u stanju da ostvare zadovoljavajući i stabilan odnos. Ali kada ljudi veruju da je razvod pokazatelj da je neko nemoralan, kriv, iskorišćen, glup, prevaren itd., njihov razvod će sigurno biti ružan i veoma bolan za sve uključene. Bezbolni razvod jednostavno nije moguć, ali je moguće razvesti se na način koji mnogo manje boli i ne obeležava kasniji život uključenih. Posebno dece.
Da bismo ocenili neki razvod, potrebno je da gledamo najmanje dve stvari: način na koji se ljudi ponašaju tokom razvoda i kakav odnos imaju posle razvoda. Činjenica je da razvod nije događaj, već je jedan psihološki proces koji započinje mnogo pre i traje i posle razvoda, što nekada može trajati godinama.
Ljudi počinju da razmišljaju o razvodu onda kada shvate da supružnik zaista neće promeniti ono ponašanje koje im je neprihvatljivo. Kada neko mesecima razmišlja o brojnim promenama koje mogu da nastupe kao posledica razvoda, on se emocionalno i praktično priprema za razvod. A kada postane siguran u svoj izbor, partneru predočava odluku i zahteva sporazumni razvod.
Kada pripremljeni supružnik svoju odluku saopštava onom drugom nepripremljenom, nastaje „fazni pomak”. Dok je onaj koji hoće da se razvede već daleko odmakao u svom procesu razmišljanja i doneo odluku, tako da je sada zainteresovan da se razvod brzo obavi, onaj drugi je šokiran zahtevom i tek je na samom početku svog procesa psihološkog prihvatanja razvoda. To udaljava od sporazuma.
Kako razvod jeste jedna vrsta gubitka, na njega se može primeniti sled psiholoških faza kroz koje prolaze oni koji tuguju. Svaka od ovih faza ima različit mentalni stav i dominantno osećanje. Prva faza je otpisivanje činjenice koja je neprihvatljiva. Ljudi veruju da je drugi dao izjavu u afektu, da samo preti kako bi iznudio neko ponašanje, da nema hrabrosti to da uradi, itd. A kada shvate da drugi ima ozbiljnu nameru da se razvede, tada sledi faza protesta. Nju karakteriše optuživanje drugog, zastrašivanje oduzimanjem dece, ljutnja i bes, nekada i nasilje. Sledeća faza je faza obećavanja kada osoba pokušava da se iz pozicije prividnog prihvatanja razvoda što bolje predstavi kako bi ponovo impresionirala. Kada shvati da ni to ne pomaže, počinje faza očaja, u kojoj osoba gubi svaku nadu da će uspeti da zadrži supružnika. Tada doživljava gubitak, tuguje za izgubljenim i polako prihvata novu realnost.
Kako je za sve to potrebno neko vreme, nije dobro forsirati. Razumevanje faznog pomaka povećava šansu za sporazum i dobar razvod.
Komentari (0)