Lako je pretpostaviti da su najtalentovaniji odrasli među nama nekada bili darovita deca, ali ispostavlja se da talenat tokom detinjstva nije vodič za kasniji uspeh.
Međunarodni šahovski majstori, osvajači olimpijskih zlatnih medalja i naučnici dobitnici Nobelove nagrade retko su bili čuda od deteta, otkriva pregled istraživanja. Isto tako, rani uspesi u detinjstvu i intenzivni programi treninga retko su vodili do vrhunskih dostignuća na globalnom nivou u svetu odraslih, piše New Scientist.
Analiza – zasnovana na 19 studija koje su uključile skoro 35.000 ljudi koju su jako uspešni u životu – pokazuje da je ogromna većina odraslih koji vode na svetskim rang-listama u svojoj oblasti stručnosti odrasla učestvujući u širokom spektru aktivnosti, tek postepeno razvijajući svoju najprofesionalniju veštinu. Nalazi su u suprotnosti sa popularnim verovanjima da postizanje vrhunskih međunarodnih nivoa performansi zahteva intenzivan, visoko fokusiran trening tokom detinjstva, kaže Arne Gilih sa RPTU Kajzerslautern u Nemačkoj.
„Ako razumemo da većina izvođača svetske klase nije bila toliko izuzetna u svojim ranim godinama, to implicira da rana izuzetna performansa nije preduslov za dugoročnu performansu svetske klase.“
Statistika protiv rane specijalizacije
Mnoga istraživanja su snažno povezala intenzitet detetovog programa treninga u specifičnim aktivnostima – poput muzike i atletike – sa takmičarskim uspehom u tim aktivnostima kao tinejdžera ili mladih odraslih osoba. Ali studije na starijim sportistima svetske klase pokazale su suprotne trendove. Na primer:
- 82% međunarodnih juniora ne postaju vrhunski seniori.
- 72% vrhunskih seniora nisu ranije postigli međunarodni juniorski nivo.
Biografije poznatih međunarodnih stručnjaka takođe sugerišu da veza između uspeha u detinjstvu i odraslom dobu nije tako jaka kao što se čini.
Na primer, iako su kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, golfer Tajger Vuds, šahista Gukeš Domaradžu i matematičar Terens Tao svi bili čuda od deteta, kompozitor Ludvig van Betoven, košarkaš Majkl Džordan, šahista Višvanatan Anand i naučnik Čarls Darvin to nisu bili.
Različiti ljudi u mladosti i zrelosti
Studije koje su Gilih i njegove kolege pregledali uključivale su analize životnih istorija olimpijskih sportista, nobelovaca u naukama, 10 najboljih svetskih šahista i najpoznatijih kompozitora klasične muzike, kao i međunarodnih lidera u drugim oblastima.
Kroz različite specijalnosti, rani uspešni pojedinci i kasniji izvođači svetske klase bili su uglavnom različiti ljudi. Zapravo, samo oko 10 odsto onih koji su briljirali kao odrasli bili su vrhunski u svojoj mladosti, i samo oko 10 odsto vrhunskih mladih izvođača nastavilo je da briljira kao odrasla osoba.
Tim je takođe uporedio svoje rezultate sa podacima iz 66 studija o istoriji treninga mladih i „sub-elitnih“ izvođača. Primetili su da osobine koje odlikuju uspešnu mladost – poput rane specijalizacije, brzog napretka i obilne prakse specifične za disciplinu – uglavnom odsustvuju ili su čak obrnute kod odraslih izvođača svetske klase.
Zašto je “šire” zapravo bolje?
To bi moglo biti zato što deca koja steknu šire rano iskustvo u različitim aktivnostima na kraju razviju fleksibilnije veštine učenja i pronađu aktivnosti koje im najbolje odgovaraju.
- Bolje usklađivanje: „U suštini, oni pronalaze optimalno podudaranje sa disciplinom i povećavaju svoj kapital za buduće dugoročno učenje,“ kaže Gilih.
- Prevencija sagorevanja: Manje intenzivan raspored treninga tokom detinjstva može pomoći u sprečavanju sagorevanja (burnout) ili povreda koje mogu ugroziti dugoročnu karijeru.
Dejvid Feldon sa Univerziteta Juta Stejt kaže da i dalje postoji tendencija da se deca podstiču da se snažno fokusiraju na učenje jedne veštine. „To svakako razvija stručnost i vodi do brzih dobitaka,“ kaže on. „Ali ne znam da li je to na kraju produktivno za ljude tokom njihovog životnog veka.“
Feldon, koji je i rvački trener za decu, dodaje da ovo ima važne implikacije za one koji pomažu deci da razviju veštine. Cilj nije samo negovanje visokog nivoa stručnosti, već to činiti na način koji je zdrav i produktivan za čoveka u širem smislu.
Programi dizajnirani da identifikuju i ubrzaju rane zvezde mogli bi tako propustiti mnoge buduće vrhunske izvođače. Gilih zaključuje: „Za programe darovitosti i stipendije koji se fokusiraju na veoma rani uzrast i samo jednu disciplinu, sada znamo – obećavajuće je podsticati mlade ljude da se bave bar još jednom, možda i dve druge discipline tokom više godina.“
Komentari (0)