"Zdravo stopalo je ono koje je lišeno svih patoloških promena, deformiteta. Zdravo stopalo je stopalo sa kojim se dete a kasnije i odrastao čovek služi a da nema bolova, osećaja nelagodnosti i bilo kakvih funkcionalnih odnosno fizioloških prepreka za normalan hod. Zdravo stopalo je preduslov kod deteta da se napravi normalna šema hoda koja će kasnije služiti čoveku tokom celog života," kaže Dr Branislav Marković ortoped.
"Prvi momenat, kada može da se uoče deformitet, je samo rođenje. Bebina stopala su debeljuškasta, sa dosta masnog tkiva, savijena su put strane. Kada dete počinje da hoda je važan momenat ali, na žalost, tada se dešava najveći broj grešaka roditelja. Roditelji u želji da dete što pre prohoda nasilno uspravljaju dete, onda teraju dete da sedi i pre šestog meseca što je potpuno pogrešno. Na taj način čine medveđu uslugu detetu, jer stopala, kao ni miišići, ni zglobovi nisu pripremljeni za to i trpe u tom momentu. Dete će prohodati onog momenta kada dođe moždani impuls iz kore velikog mozga, to je znak da je dete zrelo anatomski za početak hoda. U tom momentu počinju da se formiraju svodovi stopala. Potrebno je kada dete prohoda do druge, treće godine da se izgubi naslaga masnih tkiva, taj jastučasti sloj koji se javlja na tabanu i onda već počinje da se naziru svodovu stopala, odnosno unutrašnji svod stopala. Tada je takođe moguće uočiti neke deformitete i zato bi roditelji trebalo da posmatraju ponašanje stopala. Sledeći moemant u razvoju stopala, koji je jako bitan, je polazak u školu, to je negde oko sedme godine. Tada je veliko opterećenje za dete jer se fizički mnogo više umara, mnogo je aktivnije nego u predškolskom uzrastu. Tada počinju i opterećenja u smislu dugog sedenja u školi, čas traje 45 minuta što je napor za muskulaturu deteta, zatim dete nosi torbu i sve to utiče na stopala. Tada je bitno uraditi temeljan pregled stopala da bi se eventualno primetili deformiteti. Sledeći riskantni period je u pubertetu, tada je dete izuzetno fizički aktivno, obično i trenira neki sport, dešavaju se i hormonske promene u orgnaizmu," kaže Dr Marković.
Urođeni deformiteti
"Kada govorimo o urođenim deformitetima stopala ona mogu biti dvojaka, oni koji su genetski uslovljeni i koji se teško ispravljaju i oni koji su posledica bolesti pre rođenja. Do bolesti mogu dovesti pre detetovog rođenja, neke hemijske supstance, radijacija, virusna oboljenja. Sve to može dovesti do deformiteta koja su prilično teško otklonjiva i iziskuju veliko umeće i najčešće se otklanjaju hirurškim putem. Ali postoje i oni deformiteti koji su posledica položaja bebe u uterusu. To je pritisak zida uterusa ili recimo kod blizanačke trudnoće onda plod nema dovoljno mesta. Još na porođaju se mogu videti neki deformiteti."
Vrste deformiteta
"Najčešće pominjan i najčešći deformitet je ravno stopalo; zatim kada je stopalo okrenuto unutra ili spolja; dalje, kada je prednji deo stopala podignut i obrnuta situcija kada je spušten prednji deo stopala i praktično nema oslonca na petu; postoji i deformitet gde je oslonac na prstima i na peti, znači neka vrsta udubljenog stopala gde nema oslonca na sredini. Roditelji deformitete mogu da primete ako posvete dovoljno pažnje i posmatranju dečijih stopala i kada ih vode na sistematske preglede. Deformiteti se mogu prepoznati i po tome što su deca nespretna, često se sapliću, gaze stopalo sa drugim stopalom, padaju. Takve situacije se obično završavaju tako što roditelji viču na dete, pazi kako ideš, budi aktivniji, budi ovakav ili onakav a dete se onda samo uplaši i psihički optereti da hoda nespretno.
Lečenje zavisi od deformiteta, stopalo prvo može da se tretira vežbama. Postoje pasivne vežbe za sasvim malu decu do prve godine kada još ne stoje. Izvode se nekoliko puta dnevno. Kasnije, kada dete postane samosvesno, prohoda, u uzrastu od prve do treće godine, četvrte godine vežbe su kao zabava za dete. Obično se radi o vežbi hodanja na peti, na prstima, sa strane, zatim jačanje muskulature, detetu se daju klikerčići, loptice koje dete hvata nogama i onda vraća roditeljima. Uz zabavu dete se ne optereti vežbama a ako se radi strpljivo vežbe mogu dati odlične rezultate."
Anatomski uložak, cipele
.jpg)
"Anatomski uložak je sasvim dobro sredstvo za korekciju nekih, da kažem, nižih stepena deformiteta. Cipele su same po sebi neki složeniji oblik lečenja, postoje i ortoze. Bitno je što se tiče uložaka insistirati na tome da ih dete nosi. Ulošci su jednostavna varijanta lečenja, mogu da se prebacuju iz cipele u cipelu, dete oseća prijatnost kada ih nosi. Treba znati da sandale mogu da se ukomponuju sa uloškom samo ako imaju zatvorene prste jer ukoliko dete uđe sa uloškom u sandalu gura stopalo napred i onda uložak nema takvu efikasnost kako bi imao u zatvorenoj cipeli ili u sandali gde su prsti zatvoreni."
Posledice nelečenja
"Naš organizam je kompleksan i ako ne lečimo deformitete na stopalima javiće se komplikacije na kolenima, kukovima, kičmi. To što se ne leči u prizemlju penje se od sprata do sprata. Deformiteti stopala i skočnog zgloba se odslikavaju prvo na kolenima, u prvom sledećem zglobu, karakteristična su kolena u obliku slova O ili X noge, postoje i sabljasta kolena i to sve može da bude posledica deformiteta na stopalima. Ako idemo dalje, problem sa kukovima, kičmom pogotovo kada dete, o čemu sam govorio, krene u školu. Dete je nagnuta nad školskom klupom dolazi do kontrakcija mišića grudnog koša, izdužuju se mišići na leđima i javljaju se deformiteti kičme. Kada se tome pridida sedenja ispred televizije, kompjutera problemi su još veći. Deca do četvrtog razreda treba češće tokom dana da imaju fizičke aktivnosti, da izađu napolje da igraju fudbal, košarku, da igraju žmurke i druge dečije igre. Upravo zbog nedovoljnih fizičkih aktivnosti deca danas češće oboljevaju. Ranije su rasla na poljančetu, na livadi, više su se bavila fizičkim igrama i kvalitetnije rasla, išla bosa. Danas se prate modni trendovi koji su definitivno štetni, obuća nije od kože i prirodnih materijala. Zato preporučujem za decu koja imaju deformitet ili onu koja su genetski predisponirana da dobiju deformitet najbolje je raditi cipele po meri. Dečije cipele bi trebalo da imaju povišene sare, to su duboke cipele koje fiksiraju skočni zglob, moraju da imaju anatomski uložak i dovoljlno prostora za prste. Savitljiv đon je isto bitan, da bude od nekih gumenih materijala da se ne bi cipele klizale."
Cipele umesto patika
"Patike su vrsta obuće prilagođena za sportske aktivnosti. Na žalost, danas se ne izlazi iz patika, nose se umesto cipela a one nisu baš prilagođene za celodnevno nošenje. Većina patika je takva da nema anatomski uložak. Ako dete baš ne može da se odvoji od patika, napraviti odgovarajući uložak, izvaditi originalan i staviti taj medicinski uložak. Mogu se napraviti i sportski ulošci umesto originalnih koji se kupuju uz patike. To rade mnogi sportiski.
Nasledjivanje obuće nije prihvatlljivo. Kod dece, kada se stopalo formiraju, čak se deformiteti mogu lakše pojaviti od nasleđene obuće. Takože roditelji često kupuju veću cipelu deci da duže traje. Može se kupiti pola broja do broj veća, ali ne više. Sve u svemu, bitno je da postoji svest roditelja da kontrolišu dečija stopala, da vode decu kod stručnjaka, da kupuju adekvatnu obuću i da budu uporni radeći ono što im stručnjaci preporuče", kaže Dr Branislav Marković.
Komentari (0)