Svaki stepen oštećenja sluha utiče na razvoj govora, pa će tako beba koja ne čuje teško sama da progovori. Prema rečima Vere Krunić, logopeda Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha „Dečija kuća” KBC „Zvezdara”, uzroci oštećenja čula sluha su različiti, a često i nepoznati.
– Oštećenja sluha mogu biti uzrokovana genetikom, pojedinim bolestima u toku trudnoće (rubeola, razne toksikoze), porođajnim traumama, povećanim brojem bilirubina, meningitisom. S obzirom na to da spada u grupu najčešćih urođenih oštećenja, najbolja preventiva je rana dijagnostika, najbolje u prvih 18 meseci, jer govor se uči od rođenja.
Istraživanja su pokazala da novorođenčad kod koje je do šestog meseca otkriveno oštećenje sluha i započet specifični tretman uz slušne aparate, mogu do polaska u školu da razviju govorno-jezičke sposobnosti. Naša sagovornica kaže da je zato preporuka da se odmah po rođenju uradi detaljna provera sluha deteta, takozvani neonatalni skrining.
– Test se radi dva dana posle rođenja i ukoliko je negativan ponavlja se posle sedam dana i opet posle tri meseca – objašnjava Vera Krunić. – Celokupna audiološka dijagnostika kompletira se od bebinog trećeg do šestog meseca. Za vreme procesa dijagnostike istovremeno se odvija i rani tretman kroz rad sa roditeljima. To podrazumeva pružanje informacija, praktične savete kako podsticati i razvijati komunikaciju sa bebom.
Ako ovo rano testiranje izostane, oštećenje sluha se registruje tek, u proseku, oko treće godine deteta, čak i kasnije, naročito ako su u pitanju lakša, jednostrana ili srednja oštećenja sluha. Neotkrivena i kasno otkrivena oštećenja, i izostanak terapije, dovode do zastoja u razvoju govora, a time i ograničenje u komunikaciji.
– Dete sa lakim oštećenjem primetno ima tepav govor, lošiju pažnju, problem sa izgovaranjem pojedinih glasova – navodi naša sagovornica. – Okruženje, nastavnici, ili roditelji takvo ponašanje tumače kao nezainteresovanost, zamišljenost, odsustvo pažnje, hiperaktivnost i povučenost, pa je školsko dete sa ovakvim oštećenjem stalno pod pritiskom da li će dobro čuti, razumeti, napisati, što slabi njegovu pažnju i odražava se na ponašanje.
Kod dece sa vrlo teškim i dubokim oštećenjem sluha klasični tretmani ne daju odgovarajuće rezultate, pa je jedna od metoda izbora ugradnja kohlearnog implanta. Pre ugradnje implanta neophodna je rehabilitacija uz slušni aparat. Operacija ugradnje kohlearnog implanta radi se na uzrastu od godinu dana ikasnije, a što se ranije gluvoća otkrije rezultati su bolji.
Uključenjem implanta posle četiri do šest nedelja započinje se sa specifičnim tretmanom: dete prvo uči da čuje, onda da sluša, ali je važno znati da se govorne i slušne sposobnosti neće razviti bez kontinuirane rehabilitacije.
Pomak posle tri meseca
Kod većine mališana pozitivne promene primećuju se već tri meseca posle ugradnje aparata (više se glasaju, reaguju na zvuke iz svoje okoline, na svoje ime), a posle šest do devet meseci reaguju na većinu zvukova – kaže Vera Krunić. – Posle 12 meseci prepoznaju i povezuju značenje mnogih govornih zvukova, primetan je napredak u govorno-jezičkom razvoju. Optimalni nivo slušne percepcije postiže se posle dve do tri godine od ugradnje implanta. Važno je znati da kohlearni implant ne leči gluvoću, već pruža mogućnost ljudima sa dubokim oštećenjem da čuju.
Komentari (0)