Za većinu ljudi u Srbiji porođaj van porodilišta izgleda nezamislivo. Mnogi to čak komentarišu kao “povratak u srednji vek”. Većina naših akušera reći će da je to rizičan poduhvat i za porodilju i za novorođenčad. Ipak, poslednjih godina sve više je trudnica koje se odlučuju za porođaj u kući! Kao i ginekologa koji ga podržavaju, ali uz lekarsku procenu.
Dok su u svetu “kuće za prirodni porođaj” uobičajena stvar, i porođaji teku uz budno oko babica, kod nas je to i dalje tabu. Trudnice čak nemaju zakonsku mogućnost da ovu opciju odaberu. One najhrabrije porađaju se “inkognito”, znajući da će posle porođaja doživeti niz peripetija oko prijave deteta.
– Uvek bih podržao porođaj u kući, ali uz prethodnu procenu lekara da je trudnoća bez problema i bez rizika – kaže dr Dušan M. Protić, ginekolog akušer. – Mnogo manje je stresan za trudnicu, među svojim bližnjima i u svom domu. Osim toga, nije izložena pričama o lošim iskustvima drugih porodilja.
.jpg)
Da bi sve to zaživelo kod nas, kako kaže naš sagovornik, trebalo bi da se ugledamo na dobru svetsku praksu.
– U mnogim zemljama ženama je zakonom omogućeno da se odluče za porođaj u svojoj ili u kući za prirodan porođaj – kaže dr Protić. – Akušer, babica, kao i zdravstvena ustanova obavešteni su o tome i u kontaktu su sa porodiljom. Ako dođe do komplikacija, uvek su spremni da je prime u bolnicu. Ne vidim zašto privatno angažovani lekari i babice u bolnicama ne bi mogli trudnicu da porode i u njenoj kući. Najčešće je za porođaj dovoljno samo budno oko babice.
Babica Divna Miljković, iz Beograda, predsednik Udruženja babica Srbije, više od dve decenije pomaže ženama da se porode u svom domu. Radni vek je provela u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj, ali i dalje sa njom sleću rode u mnoge domove. Ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu, naročito u Hrvatskoj.
– Mesto gde će se žena poroditi, odnosno beba roditi, privatna je stvar, intimna odluka žene na osnovu potreba, informisanosti ili želje – kaže Divna Miljković. – Porođaj kod kuće prija i majci i bebi, ali samo ako nema komplikacija u trudnoći. Svakako da žena sa rizičnom trudnoćom neće razmišljati o porođaju kod kuće. Kada se žena porodi kod kuće, beba ostaje s njom, ne odnose je kao u porodilištu, pa ne proživljavaju taj prvi stres odvajanja. Beba odmah može da sisa i oseti majčinu ljubav.
.jpg)
Po rečima naše sagovornice, ovakvi porođaji u Srbiji su i dalje u “sivoj zoni”. Zakoni ga ne prepoznaju, pa porođaji van bolnice nisu ni dozvoljeni, ali ni zabranjeni.
Problemi, međutim, nastaju posle porođaja. Komplikacije nisu zdravstvene, već birokratske, kada treba da se prijavi dete. U nekim opštinama to je regulisano, a u nekim se traže dokazi. Porodilju mora da pregleda ginekolog da bi dokazala da se porodila, a zatim i da dokaže da je dete njeno. Ponekad je čak neophodan u svedok koji nije u srodstvu da posvedoči da se dete rodilo.
– U svetu je ova oblast na sreću trudnica odavno uređena – kaže babica Divna. – U Holandiji oko 50 odsto žena porodi se u svom domu, što i ne čudi jer ih ginekolozi i upućuju na to. Slično je i u Mađarskoj, Austriji i Nemačkoj…
U porođaju kod kuće babica je tu da bi sve prošlo u najboljem redu – kaže Divna Miljković. – Na teren nosimo makaze, slušalice za tonove, dezinfekciono sredstvo… Naša najveća uloga je stručnost, da procenimo da li sve teče normalno ili u nekom momentu treba otići u porodilište.
Komentari (0)