Svi se mi sećamo kako smo pisali Deda Mrazu. Možda se čak i sećamo šta smo tražili od njega da nam donese jer smo bili dobri tokom godine, a neki od nas možda i imaju sačuvana ta pisma.
Zato ne propustite priliku da i vaše dete napiše pismo Deda Mrazu. To može da radi već od druge godine. Naravno, tada dete ne piše ništa, već pismo pišu roditelji, zajedno s detetom, koje govori šta želi da mu donese Deda Mraz. Od treće godine, ovo pismo već ide lakše, jer dete u tom uzrastu zna šta želi od igračaka i jasnije će se izraziti.
Sa četiri i pet godina, već možete da tražite od deteta da se sam potpiše na pismo, ili da sam napiše uvod “Dragi Deda Mraze”, ukoliko već razaznaje slova. Sa šest godina, dete je spremno da samo napiše pismo, naravno uz nadzor roditelja, koji će mu pomagati oko redosleda reči u rečenici.
Koliko god da godina ima vaše dete, ne propustite ovaj trenutak, a pismo obavezno sačuvajte kao uspomenu. Pismo Deda Mrazu je od velike pomoći i za izbor poklona, jer ćete tako i bakama i dekama, tetkama i ostalima od kojih se očekuje poklon, dati smernice šta dete želi, pa sigurno neće moći da omaše.
Uz sve to, naslušaćete se raznih zanimljivih stvari od deteta dok bude iščekivao poklon.
Mama šestogodišnjeg Alekse na Bebcu prepričala je kako je njen sin, nakon što je napisao pismo Deda Mrazu u kom traži 3D kocke ili soni plejstejšn, gledao u njega zamišljen i zaključio: “Nisam trebao da napišem 3D kocke. Sad će Deda Mraz da bira šta je jeftinije, pa mi neće doneti plej stejšn”.
Pismo šestogodišnjeg Alekse iz Novog Sada
Pustite dete da veruje u Deda Mraza
Ne postoji nijedan razlog zbog koga biste im narušili taj san pre nego što napune šest, sedam godina. Većina psihologa smatra da je za decu dobro da veruju u Deda Mraza, koji je oličenje dobrote i deli poklone čak i onima koji preko godine nisu bili dobri!
Za razliku od roditelja, koji su ponekad skloni da ih grde i kažnjavaju, taj dobri dekica ispunjava njihove želje i omogućava im da zaborave na svoje probleme. Kao i dobre vile iz bajki, on im pomaže da razviju maštu i kreativnost, a to su kvaliteti koji su, u tom uzrastu, u središtu svih aktivnosti.
Deca koja čvrsto veruju u Deda Mraza naći će gomilu „racionalnih” objašnjenja za sve što bi moglo da uzdrma to njihovo verovanje. Ako, na primer, naletite na deset Deda Mrazova na ulici ili u trgovinskom centru, dete će vam objasniti da su to „prerušene čike” i da svi znaju da „pravi Deda Mraz dolazi 1. januara u ponoć”.
Ako, međutim, u ormanu pronađe poklone, uveravaće vas da ih je tu ostavio Deda Mraz, koji je morao malo da požuri „pošto je video da ima mnogo poklona i da neće stići da ih podeli svima za jednu noć”. Potpuno je besmisleno da detetu u tom trenutku pokušate da objasnite da Deda Mraz ne postoji.
Ako još uvek veruje u njega, to samo znači da još nije kucnuo trenutak da sazna istinu. Drugim rečima, to znači da mu je još uvek potreban njegov junak! Bolje je zato da mu ostavite njegove fantazije, koje ionako nikome ne mogu da naškode, pogotovo ne njemu samom!
Ali, na kraju će doći i taj dan kad će i samo početi da sumnja u postojanje dobrog čikice sa delekog severa. Kad pođe u „veliku školu”, otkriće logiku i matematiku i u njegovom svetu će biti sve manje mesta za imaginarno.
Bolje je da samo dođe do tog zaključka nego da vi na sebe preuzimate ulogu onoga ko ruši dečije snove. Zato što, bez obzira na sve, Deda Mraz ipak predstavlja deo jedne lepe tradicije. Uostalom, da li ste ikada sreli nekoga ko je ljut na svoje roditelje zato što su ga pustili da veruje u Deda Mraza?
Komentari (0)