Obična Amerikanka je prosečno 11 kilograma teža nego što je bila 1960. Ipak, od 190 milijardi dolara godišnje potrošenih na odeću, samo devet odsto su potrošile punačke žene. Izgleda da modna industrija više pažnje posvećuje mršavim ženama nego onim sa oblinama.
Stereotipi o tome da punije žene ne prate trendove čine da kompanije koje se bave proizvodnjom odeće ne proizvode odeću koja bi i njima odgovarala.
Veličina odeće je osmišljena dvadesetih godina kada su bili popularni katalozi i kada je već sašivena odeća zamenila krojenje po meri. Što se tiče veličine grudi, ona je kod muškaraca bila lako određivana i ostajala je ista, dok se kod žena nije moglo ovo primeniti, jer se veličina grudi kod žena menjala.
Proizvođači su tridesetih godina proizvodili komade odeće za veličine od 42 do 52, za punačkije žene, ali danas nije tako. Vremenom su se brojevi odeće smanjivali za jedan broj, ali je veličina ostajala ista, što je ženama davalo iluziju da mogu da obuku manji broj.
Danas je slaba ponuda, a samim tim i prodaja odeće sa veličinama od 42 do 52.
– Ako ponuda bude bila bolja, žene će trošiti više, a to bi kompanijama dobro došlo – kaže Alison Levi, strateg za maloprodaju u konsultantskoj agenciji.
Neke kompanije, kao što je H&M, počele su da primenjuju ovu strategiju i prodaju odeću do broja 44.
Pre tri godine je „Asos”, maloprodajna kompanija za prodaju preko interneta, pokrenuo kategoriju za punačke dame koje nose brojeve 42-52.
Ipak, mnoge kompanije proizvode samo odeću manjih brojeva, a neke od njih se ograničavaju čak samo na brojeve do 38.
Proizvođači odeće ne žele da rizikuju proizvodeći odeću većih brojeva. Velika većina proizvođača ne može ni da priušti da proizvodi sve brojeve. Pored toga, dizajniranje odeće za punačkije žene može biti složenije nego dizajniranje odeće za vitke, jer nije stvar samo u broju, nego i u obliku.
Komentari (0)