Lekarima se svakodnevno obraća pet do šest Novosađana žaleći se na stomačne tegobe praćene povraćanjem, dijarejom i visokom temperaturom.
Klinika za infektivne bolesti je doslovno prebukirana pacijentima sa ovim tegobama, a lekari navode da ih izaziva enterovirus, klasična bolest „prljavih ruku“. Iako tvrde da epidemije još nema, oni savetuju građanima da povedu računa o higijeni i namirnicama koje konzumiraju.
U poslednjih desetak dana hospitalizovan je veliki broj pacijenata sa simptomima bola u stomaku, dijarejom, povraćanjem i povišenom temperaturom.
Ovo su klasični simptomi „bolesti prljavih ruku“, karakteristične za letnji period. Ipak, broj obolelih je velik – kaže za „Blic“ prof dr Jovan Vukadinov, načelnik Klinike za infektivne bolesti. On je istakao da čak osamdeset odsto kapaciteta klinike zauzimaju upravo bolesnici sa ovim simptomima.
Među obolelima ima dece, ali i odraslih. Neretko se dešava da enterovirusi napadnu i celu porodicu. Prvi simptomi su bol u stomaku, povišena temperatura, učestala dijareja i povraćanje.
Mada lečenje ne traje dugo, u većini slučajeva je potrebno zbrinjavanje u bolnici, jer zbog učestalog povraćanja i dijareje postoji rizik od dehidratacije.
Lekari savetuju svima koji osete ove simptome da se obrate lekaru, ali i da Novosađani povedu računa o prevenciji.
Crevne infekcije se prenose prljavim rukama, kao i loše opranim voćem i povrćem. Enterovirusi se mogu naći u svim namirnicama koje nisu adekvatno čuvane, kao i u vodi i mlečnim proizvodima.
Prevencija je vrlo jednostavna. Dovoljno je često i detaljno prati ruke i rizik se već smanjuje. Takođe, neophodno je da se voće i povrće takođe dobro opere, a da se mlečni proizvidi kupuju isključivo na mestima gde se čuvaju u optimalnim uslovima – kaže dr Vukadinov.
On je takođe napomenuo da se entenovirusi mogu pronaći u svoj hrani koja sadrže proteine, odnosno i u životinjskim namirnicama.
Entenovirusi se hrane proteinima, tako da ih može biti u svim namirnicama koje ih sadrže. Kako bi se isključio rizik zaraze, neophodno je da se ove namirnice termički obrade, i to minimun 20 minuta. Kraća termička obrada ne isključuje rizik od entenovirusa – zaključuje Vukadinov.
Tokom leta enterovirusa ima i u većini bunara, te savetuje da se povede računa i o poreklu vode za piće. Crevne infekcije su karakteristični za letnji period i obično potraju do kraja septembra, odnosno sve do prvih zahlađenja.
Komentari (0)