Iako ne spadaju u ekonomsku kategoriju, neke od njih bi mogle da se iskažu u novcu, poput odsustvovanja sa posla ili slabijeg kvaliteta rada. Ovaj segment roditeljstva primećen je i od strane stručnjaka, pa mu je posvećena posebna pažnja u Strategiji za podsticanje rađanja iz 2008. godine. U njoj se navodi da ova odricanja ostaju subjektivni doživljaj ulaganja, uskraćenja ili frustracije.
“Psihološka cena deteta je subjektivni doživljaj koštanja, ulaganja, izgubljeni dobici, percepcija propuštenih šansi uzrokovana obavezama u procesu podizanja deteta. Psihološka cena deteta i prateći stres koje roditeljstvo izaziva su one ekonomski nemerljive kategorije koje često stoje iza odluka da se nema još jedno dete, odnosno iza nerađanja više dece”, navodi se u Strategiji Vlade Srbije.
Međutim, roditelji često ne žele da priznaju ovu stranu roditeljstva. U Strategiji se navodi da želja za rađanjem postoji, ali da za to nisu obezbeđeni povoljni uslovi, pre svega ekonomski. U borbi za podsticanje rađanja i povećanje nataliteta predviđa se i sniženje psihološke cene roditeljstva.
Međutim, onog trenutka kada se dete rodi, briga o njemu postaje obaveza, zbog čega se menjaju prioriteti roditelja. Ne samo da dolazi do promene prioriteta, nego i do promene u odnosu između partnera. Psiholog Ivan Jerković navodi da rođenje deteta predstavlja svojevrsni šok za partnerski odnos, ali da to u većini slučajeva nema negativni predznak.
“Prinova u porodici predstavlja jednu novu odgovornost, ali i novu ulogu za roditelje. Takođe, dešavaju se promene unutar samog odnosa među partnerima, može i da dovede do određenih problema u porodici. Promene koje se javljaju su možda nešto više karakterističnije za ženu, jer se ona i dalje shvata kao primarni roditelj, ali danas se to izmešta pa imamo i očeve ili staratelje koji brinu o deci”, navodi naš sagovornik.
Istina je da rađanje deteta najviše utiče na život buduće majke.
U današnjoj Srbiji i dalje se smatra da žene imaju dve uloge – majke i domaćice. Međutim, 20. vek emancipacije žena doveo je do toga da se menjaju ženske uloge, što je i pored borbe za rodnu ravnopravnost, pred njih stavilo nove prepreke. Često postavljano pitanje za njih je: Karijera ili porodica? Kroz takvu situaciju je prošla Mirjana B, nekadašnja agentica za nekretnine. Između napredovanja u službi do mesta šefa, pod uslovom da u skorijoj budućnosti ne ide na porodiljsko, ona je izabrala porodicu.
“Naravno, nisam dobila otkaz, ali kada sam se vratila bilo je jako teško da se uklopi radno vreme sa porodičnim obavezama. Ponuđena je i druga pozicija, ali na njoj nije bilo mogućnosti za napredovanje. Naravno, to je stvorilo jednu vrstu nezadovoljstva, jer sam želela i da se ostvarim profesionalno, imala sam ciljeve, a u tom trenutku nisam mogla da ih ostvarim. I pored toga radila sam dugo i bila istrzana između detetovih i mojih obaveza. Ipak, satisfakcija je što sam sada ostvarena kao majka. Kada je sve uzelo previše maha odlučila sam da karijeru stavim na čekanje. Pokazalo se kao dobra odluka i nisam zažalila”, priča Mirjana.
Kako smo već pisali, istraživanja pokazuju da je Srbija među najnesrećnijim zemljama Evrope i sveta, što svakako podiže pishološku cenu rađanja i odgajanja deteta. Da je psihološka cena postala barijera za rađanje dece ukazuje u ministarka Slavica Đukić Dejanović koja je u Vladi Srbije zadužena za populacionu politiku.
“Sigurno da je u Srbiji ekonomski momenat jako važan, međutim ta psihološka cena je kod nas je veoma visoka. Mladi ljudi koji bi trebalo da budu roditelji se plaše da neće moći detetu da pruže sigurnost, odgoj, vaspitne, egzistencijalne momente za njegovo formiranje, najpre dečje, a potom i adolescentske ličnosti. Nemaju poverenje da će im država biti taj servis koji će im pomoći u odgoju i zbog toga odlažu roditeljstvo”, upozorava Đukić Dejanović.
Bračna kriza kao posledica visoke psihološke cene
Deca ne žive samo od roditeljske ljubavi, te su oni sve češće u trci da obezbede što više svom detetu. Manjak vremena koje partneri provode zajedno dovodi do toga da se udaljavaju. Mirjana Bosić danas je samohrana majka, zbog obaveza na nekadašnjem poslu, došlo je do sve manjeg razumevanja sa partnerom, manjka vremena koji zajedno provode, što je rezultiralo razvodom.
“Jurnjava za parama svakako uzme svoj danak. Bivši suprug i ja smo imali dogovor da ako ja radim vikendom, onda on ne radi kako bi ostao sa detetom. Mi smo imali isti cilj, da detetu obezbedimo dovoljno, sve što mu je potrebno, ali to nas je odvelo daleko jedno od drugog, a na kraju i do razvoda”, navodi Mirjana.
Ivan Jerković napominje da nakon rađanja deteta brak može ući u jednu od kriza, te da je za prevazilaženje problema neophodno međusobno razumevanje partnera.
“Neke psihološke teorije govore da je to period jedne vrste životne prekretnice, zato što se uloge menjaju. Osobe koje imaju dete postaju odgovorne, kako psihološki tako i zakonski, za jedno biće za koje su dužni, i oni to osećaju, da obezbede uslove za najbolji mogući razvoj. Univerzalni savet u tim slučajevima ne postoji, to zavisi od osobe do sebe. Međutim, na dobrom su tragu oni koji nemaju iluzije da će veza ostati ista posle rođenja deteta, to su osobe koje su spremni da zajedno sa partnerima evoluiraju. Dakle, jedan od ključeva jeste razumevanje”, dodaje Jerković.
Mehanizmi za snižavanje psihološke cene roditeljstva
Strategijom za podsticanje rađanja predviđeno je nekoliko mehanizama koji bi trebalo da snize psihološku cenu roditeljstva. Međutim, osam godina od donošenja dokumenta, koji je hvaljen kako od stručnjaka, nevladinih organizacija i Vlade, on još uvek nije zaživeo. Jedan od razloga je taj što mu se isprečila ekonomska kriza koja je usledila nakon usvajanja Strategije.
– Snižavanje psihološke cene materinstva merama koje regulišu usklađivanja rada i roditeljstva
Kako se navodi u Strategiji, veliki procenat žena ili je zaposlen ili želi da dobije priliku za posao. Profesionalno ostvarenje je jedan od snažnih motiva i ciljeva žena, posebno mlađe generacije. Međutim, problemi u usklađivanju rada i roditeljstva su najjači izvor povećanja psihološke cene materinstva.
– Snižavanje psihološke cene roditeljstva olakšavanjem vođenja domaćinstva
U Strategiji se navodi da su u zemljama poslovi u domaćinstvu znatno olakšani postojanjem servisa koji doprinose uštedi vremena i energije koji su potrebni roditeljima da vode domaćinstvo. U ovo spada razvijanje i ekonomsko podsticanje mreže pružalaca usluga roditeljima u vođenju domaćinstva i brige oko dece. Tu spadaju servisi za peglanje, pranje, pripremu obroka, dečje ishrane ili odvođenje i dovođenje dece iz škole.
– Isticanje značaja uloge oca u podizanju deteta
Kako smo već naveli, majka se i dalje shvata kao “primarni roditelj”. Na isticanju značaja uloge oca trebalo bi da se radi kako bi se smanjila psihološka cena materinstva. Sa druge strane, savremeni momenat zahteva podjednako učešće oca i majke u razvoju deteta.
– Jačanje kompetencije za ispunjavanje roditeljske uloge
U ovom delu bi se radilo na razvoju mreža savetovališta za roditelja kako bi oni mogli jednostavnije da se informišu u vezi sa dilemama koje imaju oko nege i podizanja deteta. Takođe, kompetencija bi se podizala kroz škole roditeljstva, ali i osnivanje klubova za roditelje.
Komentari (0)