Foto:

Psihologija: Kako ime utiče na vašu ličnost

Izvor: Bebac.com
Možda ste razmišljali o raznim načinima na koje su vas vaši roditelji oblikovali – od njihove topline i strogosti do njihove velikodušnosti i navalentnosti. Ali, možda niste toliko razmišljali o posledicama jednog posebno važnog dara koji su vam dodelili – vaše ime – i bilo da vam se ono sviđa ili ne, kako ga šire društvo doživljava.
Roditelji se često muče kad treba da daju ime detetu. To ume da deluje kao test kreativnosti ili način kako da preko potomka izraze vlastitu ličnost ili identitete. Ali, ono što mnogi roditelji možda ne shvataju do kraja – znam da ja nisam – jeste da izbor koji naprave oko imena dece može da odigra veliku ulogu u oblikovanju kako drugi doživljavaju njihovo dete i stoga kakva će osoba ono na kraju postati.
Foto: Freepik
– Zato što se ime koristi da bi se identifikovao pojedinac i za svakodnevnu komunikaciju sa njim, ono služi i kao puka osnova za nečiju samosvest, naročito u odnosu na druge ljude – kaže Dejvid Žu, psiholog sa Univerziteta u Arizoni, koji istražuje psihologiju imena.
Naravno, naše ličnosti određuje mnogo faktora. Na nešto od toga utiču naši geni. Formativna iskustva igraju ogromnu ulogu, baš kao i ljudi sa kojima se družimo i, na kraju, uloge koje preuzimamo u životu, bilo na poslu ili u porodici. U svoj toj dinamici, lako je zaboraviti deo koji igraju naša imena – krajnje lični uticaj koji nam se nameće od rođenja i koji obično ostaje s nama do kraja života (sem ukoliko se ne pomučimo da ga zvanično promenimo).
Kako je to definisao Gordon Olport, jedan od osnivača psihologije ličnosti 1961. godine, „najvažnije sidrište našeg samoidentiteta tokom života je naše vlastito ime”.
Na osnovnom nivou, naša imena otkrivaju detalje o našem etnicitetu ili drugim aspektima našeg porekla, što u svetu društvenih predrasuda nosi neizbežne posledice. Na primer, američko istraživanje sprovedeno posle terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine pokazalo je da su potpuno isti rezimei bili skloni da privuku manje razgovora za posao kad se pripišu imenu koje zvuči arapski nego imena koja zvuči „belački”.
Ovo je nepravedno na mnogo nivoa, naročito zato što imena umeju da budu nepouzdani pokazatelji našeg porekla.
Te posledice ne treba shvatati olako, ali tu se uticaj imena ne završava.
Čak i u okviru jedne kulture, imena umeju da budu obična ili retka, mogu da imaju određene pozitivne ili negativne konotacije u pogledu značenja i mogu da se dožive kao privlačna ili nepopularna i omražena (a ta viđenja mogu da se menjaju vremenom zajedno sa modom). Zauzvrat, ta svojstva naših imena neizbežno utiču na to kako se drugi ophode prema nama i kako se mi osećamo u vezi sa samim sobom.
Foto: Freepik
Studija iz 2000-tih koju je predvodila američka psihološkinja Džin Tvendž otkrila je da, čak i pošto je uvaženo porodično poreklo i opšte nezadovoljstvo životom, ljudi kojima se ne dopada vlastito ime obično imaju slabije psihološko prilagođavanje. Ovo je najverovatnije ili zato što je nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja dovelo do toga da im se ne sviđa njihovo vlastito ime ili je to što im se ne sviđa njihovo vlastito ime dovelo do nedostatka samopouzdanja – „ime postaje simbol ličnosti”, napisali su Tvedž i njen koautor.
Što se tiče toga kako imena utiču na načine na koje se drugi ophode prema nama, imate nemačku studiju objavljenu 2011. godine, u kojoj su korisnici jednog dejting sajta upitani da li bi voleli da se i nadalje viđaju sa potencijalnim parom na osnovu njihovog imena. Johen Gebauer, sada na Univerzitetu u Manhajmu, i njegove kolege, među kojima i Vipke Neberih, otkrili su da su ljudi s imenima koja su se u to vreme smatrala nepopularnim (kao što je Kevin) bili skloniji da budu odbijeni, za razliku od ljudi sa imenima koja su bila više u trendu (kao što je Aleksandar).
Ako je situacija sa dejtingom širi pokazatelj kako se prema ovim ljudima ophodilo u životu, lako je uvideti na koji način su imena mogla u opštem smislu da oblikuju kako se drugi ponašaju prema njima i, zauzvrat, kakva su vrsta osoba postali
I zaista, novo istraživanje koje tek treba da bude objavljeno, takođe sprovedeno u Nemačkoj, pokazalo je da su učesnici bili manje skloni da pomognu neznancu sa negativno ocenjenim imenom (Sindi i Šantal su bila najgore ocenjena imena), za razliku od neznanaca sa imenima koja su ocenjena pozitivno (Sofi i Mari su bila najpozitivnije ocenjena imena).
Lako je zamisliti da je teško postati topla, poverljiva osoba (koja ima visoku „dopadljivost” u pogledu osobina ličnosti) ako se iznova suočavate s odbijanjem u životu samo zbog vlastitog imena.
Drugi deo studije o dejtingu potkrepio je ovo: učesnici sa nepopularnim imenima koji su češće odbijani bili su i manje obrazovani i imali su manje samopoštovanja – gotovo kao da je odbijanje koje su doživljavali na platformi za dejting bila odraz onoga kako uopšteno prolaze u životu.
Drugi skorašnji radovi na sličan način su ukazali na štetne posledice nepopularnog ili imena koje zvuči negativno.
Foto: Freepik
Huadžijan Kai i njegove kolege sa Instituta za psihologiju u Pekingu nedavno su ukrstili imena stotine hiljada ljudi sa rizikom od osuđivanja za zločine. Oni su otkrili da čak i pošto su uvažili uticaj demografskih faktora porekla, ljudi s imenima koje se doživljavaju kao manje popularna ili sa negativnijim konotacijama (na primer, ocenjena u proseku kao manje „topla” ili „moralna”) bili su skloniji da učestvuju u zločinu.
Ovu sklonost kriminalnom ponašanju možete da doživite kao svojstvo osobe sa nižom dopadljivošću.
Još jednom, to je dosledno sa idejom da kad osoba ima negativno ili nepopularno ime to je osuđuje na neprihvatanje u društvu i povećani rizik od razvijanja nedopadljive ličnosti.
Naša imena mogu da imaju ovakve posledice, kaže Kai, zato što mogu da utiču na to kako se osećamo u vezi sa samima sobom i kako se drugi ophode prema nama.
– Budući da dobro ili loše ime ima potencijal da proizvede dobre ili loše rezultate, predlažem da se roditelji potrude da na svaki mogući način bebi daju pozitivno ime u okviru njihove kulture – kaže on.
Do sada ove studije ukazuju na očigledno štetne posledice kad imate negativno ili nepopularno ime. Ali, neki skorašnji nalazi ukazuju i na potencijalno korisne posledice koje vaše ime može da ima. Na primer, ako imate „zvučno” ime koje laganije teče, kao što je Marla (za razliku od naglog imena, kao što je Erik ili Kirk), onda je verovatnije da će ljudi pretpostaviti da ste u prirodi dopadljiviji, sa svim prednostima koje to sa sobom može da nosi.
Isto tako, iako manje obično ime može da predstavlja hendikep na kratke staze (povećavši rizik od neprihvatanja ili smanjivanja vaše dopadljivosti), ono može da ima i prednosti na duže staze, označivši vas u širem smislu kao jedinstvenog. Na primer, nova studija Kaija i njegovog tima u pekinškom Institutu za psihologiju – čak i nakon što su uzeti u obzir porodični i socio-ekonomsko faktori – pokazala je da se ređe ime vezuje za povećane šanse da imate neobičniju karijeru, kao što je filmski režiser ili sudija.
– Rano u životu, neki ljudi mogu da steknu osećaj jedinstvenog identiteta na osnovu njihovih relativno jedinstvenih imena – kažu istraživači, sugerišući da taj osećaj pothranjuje „motiv različitosti” koji ih nagoni da pronađu neobičan put u karijeri koji odgovara njihovom identitetu.
To donekle podseća na takozvani „nominativni determinizam” – ideju da značenje naših imena utiče na naše odluke u životu (očigledno objašnjavajući obilje neurologa po imenu doktor Brajan i druge slične zabavne pojave).
Foto: Freepik
Kad imate neobično ime, to bi moglo čak i da nas oblikuje tako da postanemo kreativniji i otvoreniji, prema istraživanju koje su sproveli Žu sa Državnog univerziteta u Arizoni i njegove kolege.
Žuov tim je ukrstio imena sa generalnim direktorima u više od hiljadu firmi i otkrio da što su ređa imena, to su jedinstvenije poslovne strategije koje oni slede, naročito ako su po prirodi još i samouvereniji.
Žu ima slično objašnjenje kao i Kai i njegove kolege.
– Rukovodioci sa neobičnim imenom imaju običaj da razviju samosvest da su drugačiji od svojih vršnjaka, što ih motiviše da slede nekonvencionalne strategije – kaže on.
Ako ste budući roditelj, možda ćete se zapitati da li da se odlučite za često, popularno ime, možda u tom procesu povećavši popularnost svog deteta i njegovu dopadljivost, ili da mu date neko originalnije ime, pomogavši mu tako da se oseća posebno i da se ponaša kreativnije.
– I česta i neuobičajena imena vezuju za prednosti i hendikepe, tako da budući roditelji treba da budu svesni svega što može da bude „za” ili „protiv”, bez obzira na to kakvo ime daju detetu – savetuje Žu.
Možda je štos u tome da se pronađe način da imate najbolje od oba sveta, odabravši često ime koje se lako modifikuje u nešto različito.
– Ako detetu date obično ime, ono će možda lakše biti prihvaćeno i omiljeno u društvu na kratke staze – kaže Žu.
– Ali, roditelji moraju da nađu načina da pomognu detetu da ceni vlastitu jedinstvenost, možda tako što će mu dati neki poseban nadimak ili često isticati njegove jedinstvene karakteristike.


Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa
Možda ste razmišljali o raznim načinima na koje su vas vaši roditelji oblikovali – od njihove topline i strogosti do njihove velikodušnosti i navalentnosti. Ali, možda niste toliko razmišljali o posledicama jednog posebno važnog dara koji su vam dodelili – vaše ime – i bilo da vam se ono sviđa ili ne, kako ga šire društvo doživljava.
Roditelji se često muče kad treba da daju ime detetu. To ume da deluje kao test kreativnosti ili način kako da preko potomka izraze vlastitu ličnost ili identitete. Ali, ono što mnogi roditelji možda ne shvataju do kraja – znam da ja nisam – jeste da izbor koji naprave oko imena dece može da odigra veliku ulogu u oblikovanju kako drugi doživljavaju njihovo dete i stoga kakva će osoba ono na kraju postati.
Foto: Freepik
– Zato što se ime koristi da bi se identifikovao pojedinac i za svakodnevnu komunikaciju sa njim, ono služi i kao puka osnova za nečiju samosvest, naročito u odnosu na druge ljude – kaže Dejvid Žu, psiholog sa Univerziteta u Arizoni, koji istražuje psihologiju imena.
Naravno, naše ličnosti određuje mnogo faktora. Na nešto od toga utiču naši geni. Formativna iskustva igraju ogromnu ulogu, baš kao i ljudi sa kojima se družimo i, na kraju, uloge koje preuzimamo u životu, bilo na poslu ili u porodici. U svoj toj dinamici, lako je zaboraviti deo koji igraju naša imena – krajnje lični uticaj koji nam se nameće od rođenja i koji obično ostaje s nama do kraja života (sem ukoliko se ne pomučimo da ga zvanično promenimo).
Kako je to definisao Gordon Olport, jedan od osnivača psihologije ličnosti 1961. godine, „najvažnije sidrište našeg samoidentiteta tokom života je naše vlastito ime”.
Na osnovnom nivou, naša imena otkrivaju detalje o našem etnicitetu ili drugim aspektima našeg porekla, što u svetu društvenih predrasuda nosi neizbežne posledice. Na primer, američko istraživanje sprovedeno posle terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine pokazalo je da su potpuno isti rezimei bili skloni da privuku manje razgovora za posao kad se pripišu imenu koje zvuči arapski nego imena koja zvuči „belački”.
Ovo je nepravedno na mnogo nivoa, naročito zato što imena umeju da budu nepouzdani pokazatelji našeg porekla.
Te posledice ne treba shvatati olako, ali tu se uticaj imena ne završava.
Čak i u okviru jedne kulture, imena umeju da budu obična ili retka, mogu da imaju određene pozitivne ili negativne konotacije u pogledu značenja i mogu da se dožive kao privlačna ili nepopularna i omražena (a ta viđenja mogu da se menjaju vremenom zajedno sa modom). Zauzvrat, ta svojstva naših imena neizbežno utiču na to kako se drugi ophode prema nama i kako se mi osećamo u vezi sa samim sobom.
Foto: Freepik
Studija iz 2000-tih koju je predvodila američka psihološkinja Džin Tvendž otkrila je da, čak i pošto je uvaženo porodično poreklo i opšte nezadovoljstvo životom, ljudi kojima se ne dopada vlastito ime obično imaju slabije psihološko prilagođavanje. Ovo je najverovatnije ili zato što je nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja dovelo do toga da im se ne sviđa njihovo vlastito ime ili je to što im se ne sviđa njihovo vlastito ime dovelo do nedostatka samopouzdanja – „ime postaje simbol ličnosti”, napisali su Tvedž i njen koautor.
Što se tiče toga kako imena utiču na načine na koje se drugi ophode prema nama, imate nemačku studiju objavljenu 2011. godine, u kojoj su korisnici jednog dejting sajta upitani da li bi voleli da se i nadalje viđaju sa potencijalnim parom na osnovu njihovog imena. Johen Gebauer, sada na Univerzitetu u Manhajmu, i njegove kolege, među kojima i Vipke Neberih, otkrili su da su ljudi s imenima koja su se u to vreme smatrala nepopularnim (kao što je Kevin) bili skloniji da budu odbijeni, za razliku od ljudi sa imenima koja su bila više u trendu (kao što je Aleksandar).
Ako je situacija sa dejtingom širi pokazatelj kako se prema ovim ljudima ophodilo u životu, lako je uvideti na koji način su imena mogla u opštem smislu da oblikuju kako se drugi ponašaju prema njima i, zauzvrat, kakva su vrsta osoba postali
I zaista, novo istraživanje koje tek treba da bude objavljeno, takođe sprovedeno u Nemačkoj, pokazalo je da su učesnici bili manje skloni da pomognu neznancu sa negativno ocenjenim imenom (Sindi i Šantal su bila najgore ocenjena imena), za razliku od neznanaca sa imenima koja su ocenjena pozitivno (Sofi i Mari su bila najpozitivnije ocenjena imena).
Lako je zamisliti da je teško postati topla, poverljiva osoba (koja ima visoku „dopadljivost” u pogledu osobina ličnosti) ako se iznova suočavate s odbijanjem u životu samo zbog vlastitog imena.
Drugi deo studije o dejtingu potkrepio je ovo: učesnici sa nepopularnim imenima koji su češće odbijani bili su i manje obrazovani i imali su manje samopoštovanja – gotovo kao da je odbijanje koje su doživljavali na platformi za dejting bila odraz onoga kako uopšteno prolaze u životu.
Drugi skorašnji radovi na sličan način su ukazali na štetne posledice nepopularnog ili imena koje zvuči negativno.
Foto: Freepik
Huadžijan Kai i njegove kolege sa Instituta za psihologiju u Pekingu nedavno su ukrstili imena stotine hiljada ljudi sa rizikom od osuđivanja za zločine. Oni su otkrili da čak i pošto su uvažili uticaj demografskih faktora porekla, ljudi s imenima koje se doživljavaju kao manje popularna ili sa negativnijim konotacijama (na primer, ocenjena u proseku kao manje „topla” ili „moralna”) bili su skloniji da učestvuju u zločinu.
Ovu sklonost kriminalnom ponašanju možete da doživite kao svojstvo osobe sa nižom dopadljivošću.
Još jednom, to je dosledno sa idejom da kad osoba ima negativno ili nepopularno ime to je osuđuje na neprihvatanje u društvu i povećani rizik od razvijanja nedopadljive ličnosti.
Naša imena mogu da imaju ovakve posledice, kaže Kai, zato što mogu da utiču na to kako se osećamo u vezi sa samima sobom i kako se drugi ophode prema nama.
– Budući da dobro ili loše ime ima potencijal da proizvede dobre ili loše rezultate, predlažem da se roditelji potrude da na svaki mogući način bebi daju pozitivno ime u okviru njihove kulture – kaže on.
Do sada ove studije ukazuju na očigledno štetne posledice kad imate negativno ili nepopularno ime. Ali, neki skorašnji nalazi ukazuju i na potencijalno korisne posledice koje vaše ime može da ima. Na primer, ako imate „zvučno” ime koje laganije teče, kao što je Marla (za razliku od naglog imena, kao što je Erik ili Kirk), onda je verovatnije da će ljudi pretpostaviti da ste u prirodi dopadljiviji, sa svim prednostima koje to sa sobom može da nosi.
Isto tako, iako manje obično ime može da predstavlja hendikep na kratke staze (povećavši rizik od neprihvatanja ili smanjivanja vaše dopadljivosti), ono može da ima i prednosti na duže staze, označivši vas u širem smislu kao jedinstvenog. Na primer, nova studija Kaija i njegovog tima u pekinškom Institutu za psihologiju – čak i nakon što su uzeti u obzir porodični i socio-ekonomsko faktori – pokazala je da se ređe ime vezuje za povećane šanse da imate neobičniju karijeru, kao što je filmski režiser ili sudija.
– Rano u životu, neki ljudi mogu da steknu osećaj jedinstvenog identiteta na osnovu njihovih relativno jedinstvenih imena – kažu istraživači, sugerišući da taj osećaj pothranjuje „motiv različitosti” koji ih nagoni da pronađu neobičan put u karijeri koji odgovara njihovom identitetu.
To donekle podseća na takozvani „nominativni determinizam” – ideju da značenje naših imena utiče na naše odluke u životu (očigledno objašnjavajući obilje neurologa po imenu doktor Brajan i druge slične zabavne pojave).
Foto: Freepik
Kad imate neobično ime, to bi moglo čak i da nas oblikuje tako da postanemo kreativniji i otvoreniji, prema istraživanju koje su sproveli Žu sa Državnog univerziteta u Arizoni i njegove kolege.
Žuov tim je ukrstio imena sa generalnim direktorima u više od hiljadu firmi i otkrio da što su ređa imena, to su jedinstvenije poslovne strategije koje oni slede, naročito ako su po prirodi još i samouvereniji.
Žu ima slično objašnjenje kao i Kai i njegove kolege.
– Rukovodioci sa neobičnim imenom imaju običaj da razviju samosvest da su drugačiji od svojih vršnjaka, što ih motiviše da slede nekonvencionalne strategije – kaže on.
Ako ste budući roditelj, možda ćete se zapitati da li da se odlučite za često, popularno ime, možda u tom procesu povećavši popularnost svog deteta i njegovu dopadljivost, ili da mu date neko originalnije ime, pomogavši mu tako da se oseća posebno i da se ponaša kreativnije.
– I česta i neuobičajena imena vezuju za prednosti i hendikepe, tako da budući roditelji treba da budu svesni svega što može da bude „za” ili „protiv”, bez obzira na to kakvo ime daju detetu – savetuje Žu.
Možda je štos u tome da se pronađe način da imate najbolje od oba sveta, odabravši često ime koje se lako modifikuje u nešto različito.
– Ako detetu date obično ime, ono će možda lakše biti prihvaćeno i omiljeno u društvu na kratke staze – kaže Žu.
– Ali, roditelji moraju da nađu načina da pomognu detetu da ceni vlastitu jedinstvenost, možda tako što će mu dati neki poseban nadimak ili često isticati njegove jedinstvene karakteristike.


Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Nedelja, 22.12.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije