Psiholog nabraja 20 grešaka roditelja koje deci štete na duže staze

Želiš li dušo ovo ili ovo? Ne, deca žele nešto treće. Mnogi roditelji misle da je bogat izbor dobar za dete, ali činjenica je da deci zapravo u velikoj većini slučajeva ne treba izbor – potrebno im je da vi budete njihov vodič, a ne da ih zatrpavate izborom koji ih zbunjuje i daje im prostora da postanu previše izbirljivi.

Lako je navići se na pohvalu pa deca koju hvale za svaki korak i svaku radnju bukvalno postaju zavisna od pohvala i na nju više ne gledaju kao na podsticaj već obavezu koju roditelj mora da ispuni da bi se dete osećalo dobro zbog svega što je učinilo. Ne zbog radnje, pomaka, uspeha, već zbog vaše pohvale.

Zadatak deteta je da nauči kako da usreći samo sebe, a ne da stalno čeka vas koji ćete ih usrećiti. Dete će tako svaki dan biti sve dalje i dalje od razumevanja šta je prava sreća.

Vremenom će njihov cilj postati ono što nijedan roditelj ne želi – kada se previše povlađuje detetu, ono vremenom nauči kako da manipuliše i natera vas da mu povlađujete još više. Dajte im šaku – ma koliko god vas voleli i cenili, uskoro ih ni ruka neće zadovoljiti.

Dete koje je teško zadržati ”normalnim” u ovim hladnijim danima roditelji često upišu na nekoliko aktivnosti, misleći da im time daju prostora i vremena da se ispucaju, ali deca tako često počinju da pregorevaju pa je teško razlikovati da li su i dalje toliko aktivna jer su navikli na to, ili su toliko (hiper)aktivna jer već ne znaju šta da rade od toliko aktivnosti. Aktivnoj deci potrebno je ponekad dati prostor za dosadu.

Budimo realni, neki roditelji svoje dete hvale na sva usta nazivajući ih pametnim malim glavicama samo zato što su se (ponovo) ispiškila u wc šolju. Nije loše biti podrška svom detetu, ali sve ima svoje granice, jer s previše pohvala i ”pametnih” prideva dete će vremenom početi da shvata da je ono jedino pametno, a svi ostali baš i nisu. To vodi aroganciji koju realno, niko ne voli.

Roditelji često misle da će rani nauk o veri i ideologiji dete usmeriti na pravi put već od prvih dana, ali deca su realno premala da bi shvatila tako velika pitanja kao što su vera i religija, posebno u periodu kada će već i sama početi da shvataju licemerje pojedinih ljudi i njihovih odluka i navika.

Ako ćete pred decom ćutati o tabu temama kao što je seks i novac – to ne znači da će dete te teme zaobići u životu. Zato umesto da upravo roditelj bude taj koji će svom detetu u poverenju reći štošta o važnim životnim temama, ćutanje o njima vodi tome da će dete takve odgovore početi da traži u drugim ljudima. Mimo vas, odnosno, vama iza leđa.

Nije dobro hvaliti ih za svaku sitnicu, ali isto tako nije dobro biti preterano kritičan kada je reč o njihovim greškama. Zapamtite da kod odraslih ljudi konstruktivna kritika može uticati na poriv za usavršavanjem, ali kod dece takav pristup baš i ne pali. Čak štaviše, previše kritike vodi tome da dete počne da odustaje, a želja za perfekcijom učiniće ih frustriranim ako pogreše.

Dok neki roditelji greše blagim pristupom, popuštanjem i pohvalama, neki odlaze u drugu krajnost pa vaspitne metode temelje na posramljivanju, ignorisanju, pretnjama. Ni jedan ni drugi pristup jednostavno nisu dobri jer nemaju ni meru ni umerenost, i dok će dete u prvom slučaju postati arogantno, razmaženo, s previše očekivanja od drugih, u drugom slučaju dete će postati sena svoje sene – dete u strahu od neuspeha s uništenim samopouzdanjem koje je posledica pretnji i vaspitanja kojima su narušeni njihova sigurnost i poverenje u roditelja.

Ovo je posebno vidljivo u porodicama s mnogo dece kada su oni prvi ”mačići” maženi i paženi sve dok im se ne preda palica kojom oni sami, iako premali, moraju preuzeti obaveze spram mlađe braće/sestara iako sami još nisu došli u uzrast da se brinu o sebi, a kamoli o mlađima od sebe.

S obzirom da je danas nemoguće izbaciti sve te silne ekrane iz svakodnevice vas i vašeg deteta, limitiranje vremena pred njima jedino je i najbolje što možete učiniti za svoje dete. Deca jako brzo postanu zavisna od digitalnih sadržaja i onda sve vaše želje da budu ovakva ili onakva padaju u vodu jer dete jedino šta vidi, jedino šta želi da vidi je neki oblik ”ekrana”.

Žao vam je da ih vidite kako se povlače po stanu ne znajući šta bi sa sobom (posebno ako su već postala zavisna od ekrana). Tada roditelji najčešće iz silne ljubavi pošto poto žele da zabave dete – uprkos tome što svi dečji psiholozi govore koliko je dosada dobra stvar za podsticanje njihove kreativnosti, smišljanje zabave, maštanje.

Sve je više, nažalost, roditelja koji misleći da iz dobre namere deci žele da priušte baš sve što oni u mladosti nisu mogli – kupuju se sve što dete poželi, preti im se bez stvarne kazne i onda stižu do trenutka čuđenja – ”moje dete ne poštuje više ništa i nikoga”. Svako od nas treba da nauči da gubi i ne dobije kako bismo umelid a cenimo ono što imamo i dobijamo.

Kada ste napolju dete se sme igrati samo na sigurnom igralištu jer je to jedino mesto na kojem će biti sigurno. Dokazano je da su takva deca postala mnogo osetljivija – i sa zdravljem, nesigurnija u društvenom okruženju, manje spremna na rizike života jednom kada više neće toliko bdeti nad njima.

Pre spavanja, tokom obroka, u vreme večernjeg druženja – steknite naviku razgovora s vašim detetom. Pokažite interes za sve što im se mota po glavi jer će dete tako steći naviku da vam se obraća svaki put kada mu se dogodi nešto – malo ili veliko.

Ma koliko se stalno pričalo da je čitanje maloj deci izuzetno dobro po njihov razvoj i za sticanje navika čitanja što će im kasnije biti od ogromne koristi – još uvek mali broj dece ima privilegiju da uživa u takvim porodičnim trenucima.

S obzirom da ne postoje ”veliki” dokazi koji će potvrditi da će cucla napraviti više štete nego koristi, ostavite je detetu dok ono ne bude spremno da se odrekne te svoje utešne navike. Jer detetu je cucla velika uteha za mnoge situacije – ne samo za spavanje.

Nije važno da dete sa svakim obrokom bude sito do vrha – važno je navići ih na raznovrsne namirnice kako bi stekla dobre temelje za kasniju zdraviju i uravnoteženiju ishranu. Pa makar pojeli malo brokule i ponovo ogladneli, učinićete im više koristi nego da ste ih ”začepili” uvek istim jelom.

Jedno je kada malom detetu laganim lupkanjem po peleni pokušavate da objasnite da se nešto ne sme raditi, ali kada takvim fizičkim činom žekite da disciplinujete dete koje već razume komunikaciju – zapravo ćete u njima samo pojačati osećaj besa, ljutnje i nasilja kao jedinog rešenja za probleme.