Proklijalo zrno sadrži 700 puta više magnezijuma koji je važan kao podrška imunitetu, pet puta više kalcijuma i čak 12 puta više fosfora. Posebno se preporučuju deci, trudnicama, sportistima, u lečenju depresije.
Zagovornici zdravog načina ishrane jednoglasno ističu važnost klica za zdravlje i vitalnost. Lista ponuđenih vrsta je poduža, ali nutricionisti posebno preporučuju pšenične, jer su klasičan primer ishrane zdravom presnom hranom, rastu u domaćim uslovima i nema bojazni od zagađenja. Ovakav vid ishrane ne opterećuje organizam, već predstavlja savršen način eliminisanja nagomilanih toksina.
Dovoljna staklena tegla
Za proizvodnju pšeničnih klica ne treba mnogo. Dovoljna je staklena tegla, gaza i gumica i organski zdrava pšenica. Oprana, puna zrna treba da se potope u čistu mlaku vodu, u srazmeri dva prsta zrna, a tri prsta vode. Nakon potapanja zrna treba procediti, ali se voda ne baca, već se pije jer je puna minerala i vitamina. Teglu sa zrnima treba prekriti gazom i povezati gumicom. Dok klice ne narastu 1,5 do dva santimetra treba ih svakodnevno ispirati hladnom vodom, jednom do dva puta. Uvek moraju biti vlažne, ali ne i mokre. Vreme natapanja pšeničnog zrna je 12 sati, a vreme klijanja između tri do četiri dana. Idealna temperatura za klijanje je 20 stepeni. Nekoliko sati pre upotrebe proklijala zrna treba staviti na sunce kako bi se formirao hlorofil. Neutrošene klice mogu da se čuvaju i više dana u frižideru, zatvorene u plastičnoj posudi ili tegli, s tim što svakoga dana moraju da se ispiraju hladnom vodom kako se po njima ne bi stvorila sluz.
Obnavlja nervni sistem
Pšenične klica i celo zrno izuzetno su bogati hranljivim sastojcima. Tek proklijalo zrno sadrži 700 puta više magnezijuma, koji je važan kao podrška imunitetu, pet puta više kalcijuma i čak 12 puta više fosfora. Organski fosfati koji se, takođe, nalaze u pšeničnim klicama pogoduju svima koji osećaju mišićnu slabost, kao i osobama koje imaju problem sa varenjem. Sadrži i vitamin B1 koji obnavlja nervni sistem, ali i vitamin E, kalijum karbonat, gvožđe i cink. Nutricionisti ističu da su pšenične klice čudotvoran lek i najbolje sredstvo za jačanje.
Preporučuju se deci, trudnicama, sportistima, ali i svim osobama koje imaju problem zbog gubitka kalcijuma i uopšte demineralizacije. Efikasne su i kod lečenja depresije, a jedino je važno da se proklijala zrna jedu odmah, ili eventualno sutradan, jer posle toga nisu više za upotrebu.
Da bi osetili pravi efekat delovanja pšeničnih klica treba ih konzumirati bar tri nedelje, savetuju nutricionisti. Preporuka je da se unose četiri puta godišnje i to u vreme promene sezone jesen-zima, zima-proleće… S obzirom na to da su odlična zamena za sveže povrće treba ih jesti u hladnim mesecima i u rano proleće. A kako nemaju nikakve kontraindikacije, mogu da ih uzimaju rekonvalescenti, izuzetno umorne, kao i nervno napete osobe. Mogu da se jedu same, sa voćem, kao nadev na kriški hleba, ili da se jednostavno ubace u jogurt, čorbu ili omlet. Klicama može da se obogati svako jelo, bilo da je kuvano ili sirovo, a mogu da se umese i u testo za hleb… A da bi se dobro svarile neophodno je da budu dobro sažvakane.
Vrhunac snage i vitalnosti
U svakom slučaju, pšenične klice treba unositi u organizam, jer je reč o biljci koja je na “vrhuncu snage i vitalnosti”, tvrde nutricionisti. Pri klijanju sve materije iz semena aktiviraju se i prelaze iz složenog u prostiji oblik, što znači da skrob prelazi u proste šećere, belančevine u amino kiseline i peptone, dok se masti razlažu na slobodne masne kiseline. Zbog toga organizmu obezbeđuju ključne sastojke, ne izazivajući ni alergijske ni druge neželjene reakcije.
Pšenične klice mogu i da se osuše, a da pritom ne izgube ništa od lekovitih sastojaka. One su najhranljiviji deo u odnosu na masu celog zrna, sa čak 25 odsto belančevina i zavidnom količinom vitamina B1, B2, B6, E, ali i minerala gvožđa. Vitamin E kao antioksidans posebno je važan jer pozitivno deluje na zdravlje kože. U pšeničnim klicama se nalazi i čuvar srca i krvnih sudova selen, kao i oktakosanol, sastojak koji utiče na uklanjanje zamora.
Digestivna vatra
Klice treba konzumirati zavisno od toga kom tipu vaš organizam pripada. Osoba koja ima višak toplote, odnosno stalno je “pregrejana”, treba da unosi veće količine dobro sažvakanih klica dnevno. To su ljudi koji vole hladne napitke, lagano se oblače, nikada im nije hladno… Oni klice treba da jedu i zimi i leti, najbolje između 7 i 9 sati, 12 i 14 i oko 18 časova, kada je “digestivna vatra” najjača.
Ukoliko je reč o osobama suprotnog tipa, kojima je često hladno, vole tople napitke, nemaju jaku digestivnu vatru, klice zimi treba da koriste u minimalnim količinama, a leti kontrolisano.
Komentari (0)