Prvi roditeljski i škola u prirodi

Odmiče ovo školovanje. Evo već se i smena menja, mesec dana pre podne je prošlo, mesec popodne stiže. Zverčici će ovaj mesec biti lakši za buđenje, ali za domaći mnogo teži od prethodnog. Nadamo se da će bar raspored ostati isti, kako bi mogla da ide na balet. No, ostavimo sad to.

Imali smo prvi roditeljski sastanak! Prvi pravi roditeljski! Ne znam šta sam od njega očekivala, a nije mi jasno ni šta sam dobila.

Jednostavno – prozvala nas je učiteljica, a onda je počela da priča. Prvih deset minuta je prošlo u objašnjavanju kako kasni, jako kasni i još malo kasni. To je i razumljivo, treba stvoriti radnu atmosferu na času, naučiti ih da sede pravilno, a bogame ima i dece koja ne znaju da drže olovku. Još kad ne bi trčkarali svaki čas da piške i zarezuju olovke, možda bi kašnjenje bilo manje. Ko pravi te planove i programe, sigurno ne zna da sedmogodišnjaci imaju male bešike, male ruke, kratke nogice i da im je problem da sede 45 minuta. No dobro. To je tako pa tako.