Uprkos tome što nam je pomoću DVD plejera gledanje filmova, pa i pozorišnih predstava, postalo svakodnevno dostupno, ipak su bioskop i pozorište zadržali svoje čari. Uvereni da će deca uživati i dobro se zabaviti, roditelji rado vode decu na ova mesta, ali često greše jer to čine prerano!
Odlazak u bioskop
Čest je slučaj da mame odvedu u bioskop dete uzrasta od dve godine. Prikazuje se crtani film, pa roditelji misle da je to primereno i interesantno za njihovo dete. Međutim, postoji niz spornih momenata i razloga zašto dete ne bi trebalo voditi u bioskop pre pete godine.
Evo nekih od njih:
– Potpuni mrak iznenadiće dete i kod njega izazvati (ili pojačati) strah od mraka, mračnih prostorija i noći.
– Sledeći problem, koga roditelji nisu ni svesni, jeste vrlo glasan zvuk koji prelazi granicu prihvatljivosti za malo dete.
– Nešto potpuno strano detetovom iskustvu je i veliko platno, to jest velika slika čiji se prizor brzo menja.
– S obzirom na nivo dečje percepcije i mogućnost da usredsredi pažnju, problem je i dužina trajanja filma (više od 60 minuta), jer u bioskopu dete ne može da prekine gledanje i da se bavi nečim drugim.
– Problem su i najave drugih filmova koje se redovno prikazuju pre početka crtaća, a ti filmovi nemaju nikakve veze sa uzrastom dece koja sede u bioskopu: scene su često agresivne, pune nasilja, eksplozija, specijalnih efekata, veoma bučne ili su to erotske scene i situacije koje dete još ne razume, a odrasli se pri tom osećaju nelagodno.
Možda će se jako mala deca plašiti mraka ili će im se često ići u toalet
– Kako sedišta u bioskopima nisu prilagođena maloj deci, ona ne vide ekran pa sede roditeljima u krilu.
– Nije retkost da dete traži da ga izvedete napolje ili da želi da ode u toalet. Često se dešava da zaplače i da roditelj ne uspeva da ga utiša i smiri. Kada sa tako uplakanim detetom mora da napuste bioskop, većina roditelja je razočarana zbog ponašanja svog deteta, mada su sami krivi zbog toga jer su ga doveli na mesto koje nije primereno njegovom uzrastu.
Odlazak u pozorište
Problematične situacije koje se javljaju prilikom odlaska u pozorište slične su onima kao kada smo govorili o odlasku u bioskop. Međutim, blaže su izražene, jer postoje pozorišta lutaka i predstave rađene za dečji uzrast.
Ipak, nemojte da vodite u pozorište dete mlađe od tri godine. Evo i zbog čega: i u pozorištu je mrak, prisutno je mnogo nepoznatih ljudi, zvukovi su glasni (ali ipak primereniji, posebno kada glumci govore).
Dobre strane:
– Uslovi su odgovarajući, prostor i sedišta su prilagođeni manjoj deci, gledaoci su uglavnom deca, sadržaji su im primereni (posebno u pozorištu lutaka), a dužina predstave, scenografija i rekviziti u predstavi prilagođeni su uzrastu za koji su namenjeni.
– Tek posle navršene treće godine dete ima dovoljno prethodnih iskustava na koje može da nadogradi i iskustvo kao što je poseta dečjem pozorištu, te će moći da prati i razume sadržaj predstave.
– Priče se u dečjem pozorištu prezentuju na način koji je deci interesantan, pa im nije dosadno. Osim toga, glumci ih animiraju da i sami učestvuju u predstavi čime privlače njihovu pažnju i podstiču znatiželju.
Komentari (0)