Prva vožnja biciklom, borba sa nošom i još ponešto
Viktor nije više mala beba. Izgubio je status „mala” i sada je samo beba. Razlog gubljenja statusa nije samo kilaža, koja uskoro postaje dvocifrena, već i polako pokazivanje karaktera.
Dozvolite da vas bolje upoznam: Viktor je jedna mnogo vesela beba i često ume da osmehom razveseljava roditelje, bližu rodbinu i svakoga ko mu se nađe „na putu”. Posle tog gesta retko ko ostane ravnodušan. Sećam se da sam kod Luke lovio osmehe u tom uzrastu. Mlađi se, gotovo, rasipa sa osmesima. Ali avaj. Još jedna karakterna crta dobija svoje jasnije oblike. Kada bebi nešto nije po volji, onda pokazuje fantastične glasovne mogućnosti. Potpuna transformacija, iz doktor Džekila u Mister Hajda.
Dozvolite da približim malo taj pojam „nešto nije po volji”. To može biti ako je beba gladna ili ako se prejela. Razlog nezadovoljstva može biti ako se oseća zapostavljenim u na primer kolicima ili ako ga nosite kako njemu nije po volji. Ili ako se na primer vozi u automobilu. Ili jednostavno tako. Za svako od navedenih slučajeva Viktor testira naše čulo sluha, a poslednično i nervno-živčani kompleks. Par puta sam video i da je iznervirao starijeg brata.
Može li to da utiče da normalno funkcionisanje unutar porodice? Odgovor je pozitivan. Slika porodične idile onda izgleda tako da Viktor viče, stenje i buni se dok ga nosim. Pri tome smo izgleda blizu pojave zubića pa je sva emitovana buka ispraćena intezivnim balavljenjem i prelivanjem na svakoga ko ga nosi. Luka istovremeno levitira u međuprostoru kuhinjske stolice i stola (kao da pokušava da izvede neku scenu iz Matriksa), dok se Ana trudi da nešto pojede. Ja pojačavam ton na televizoru ne bih li čuo nešto, pojačava i Viktor, a Luka testira gravitaciono ubrzanje od stolice do poda. I onda počinje plakanje. Stereo & surround plakanje. Dok to traje jasno osećam kako mi se obim glave povećava, dok unutra udara bas bubanj. Fitilj je pri kraju, eksplozija samo što nije… Sat vremena nakon ove scene, klinci spavaju, Ana i ja mrtvi umorni, polupani… Jedna u nizu noći u kojoj sam zaspao obučen…
O autoru
Dejan Pataki je tridesetosmogodišnji tata, koji se posle ludog života u svetu di-džejinga i rock n roll-a skrasio i osnovao porodicu. Njegov sin Luka napunio je dve godine 8. novembra, a Viktor se rodio pet dana pre Lukinog drugog rođendana.
A sto sve mora dete ovo mora ono ajte sad Mi odrasli da nam neko svaki dan govori ti moras ovo ono pa kako ce da Bude nama a tek kako je tom malom bicu …Ako nezeli na nosi nemora kad samo potrazi daj kazes probaj mozes ti to ..motivises ohrabris ako danas nije sutra mozda hoce mozda prekosutra a mozda za Pola god.Pa sta jer se to nama zuri negde jer moje dete mora nauciti Pa kako ono od prijateljice moze ..a sta to moju Ramonu interesuje ona nista nemora …jedino ako hoce zeli i Bude Spremna.Mogu glumiti klovna dubiti na glavi kupovati milion knjigica sve igracke istovariti ispred nje ….i ona sedi .. sedi i ustane pogleda i kaze nema nista stisnutih ramena .Sutra mama mona piski obuci pampers..aj oblacim pampers gledajuci je namrgodjena a ona pruza rukice i kaze puno voli moja mama ne ljuta …I sta Sad da radim izgrlim je izljubim i kazem sutra Mona piski i kaki na nosu .eto ti odgovora Ajla zasto zato Sto Nece i nista nemora .Ona je sama odvikla Dudu flasicu i cicu Pa ce sama nauciti i na nosi zato sve u svoje vreme ….:)
Bravo, vi ste zena zmaj! 🙂
Imamo decu slicnog uzrasta (sin je rodjen novembra 2013., a cerka septembra 2015.) Potpuno razumem kroz sta prolazite i volim da citam Vase tekstove, jer pronalazim nas u njima. Cesto dam i muzu da procita. Puno strpljenja i celicnih zivaca i Vama i nama… pozdrav!☺
Odlicni tekstovi,sa uzivanjem ih citam i sa nestrpljenjem cekam nove.Oni ne da nisu organizovani,vec su jednostavno to cari roditeljstva 🙂 Ja imam dve bebe,tacnije,jednu veliku i jednu malu. Jovan 20 meseci,a Simeon 3 meseca. Ima dana kada je zaista tesko,ima dana koji prodju lako kao pesma. Ali,sve to dodje i prodje,treba uzivati u svim tim danima i u svakom trenutku,jer biti roditelj je najlepsa uloga u zivotu.
Bez uvrede ikome ali mene zanima zašto danas roditelji djecu uče na tutu (nošu) kad su već povelika? Moj muž, ja, i mnogi drugi, su sa godinu dana nosili pelene samo noću za svaki slučaj. Ja isto planiram svoju bebu postavljati da se polahko privikava na tutu čim mogne sjediti, pa neka se uči što prije. Naravno da je teško naučiti dijete koje već ima dvije godine ili više. Vama želim puno uspjeha sa malim slatkim Lukom.
Hoće li mi molim vas neko odgovoriti ili ćete samo pucati minuse?
Stvarno me zanima odgovor, nije nikakva provokacija nego iskreno ne razumijem zašto većina djece koja su napunila dvije godine, pa i tri, još uvijek nose pempas?
Uopste nije tesko navici stariju decu na nosu. Moja mala ima 19 meseci, jos nosi pelene, ali zna tacno cemu nosa sluzi. Uvek ide sa mamom u wc, i dok sam ja na solji, ona sedi preko puta mene na nosi i preko pelenice se brise toalet papirom. Cim se vreme malo prolepsa, pocecemo sve to bez pelena, sada je previse hladno da je pustim da se upiski vise puta dnevno (a cim popije par gutljaja bilo cega, ona pisne po malo).
Evo ja cu da Vam odgovorim! Kod dece se kontrola sfinktera (misici koji se koriste da se zaustave urin i stolica) uspostavlja oko 18-20-og meseca. Nekome malo pre nekome malo kasnije. Tada deca osecaju da treba da vrse nuzdu. Sve pre toga (cim dete pocne da sedi) moze da mu stvori averziju i razne probleme kasnije u zivotu, da se ne udubljujem u taj problem. Tako da…. Nema svrhe forsirati dete ako ono samo nije spremno i ne pokazuje ocigledne znake! Opet kazem, sve je individualno a na roditeljima je da procene svoje dete a ne da idu logikom “ako moze on (ona) moze i moje dete”!!!
Ajla, u pravu ste! Svoju malenu stavljam na nosu od 8,5 meseci, sada ima 13. To nam je jutarnji ritual. Cim ustanemo, nosa i oko nje igrackice. Ona sedi i igra se, ja sam tu pored nje. Verujte, “uspeha” je bilo posle 2, 3 dana. Mozda je moja sreca sto ona stolicu mahom ujutru ima odmah posle ustajanja… Naravno da ona ne zna evo i dalje da potrazi kad joj se kaki ili piski, ali je pocela da daje znake u vidu povlacenja pantalonica ili dohvati maramicu pa imitira brisanje guze. Sve to sam od pocetka propratila i pricom kad sta radimo, pohvalom kad obavimo posao :). Za sada naviku sticemo, cim pocnu topliji dani, skidamo pelenicu, pa videcemo… Takodje, mislim da ne valja stavljati dete sa pelenicom ili obuceno da sedi na nosi, iz idkustva moje rodjake. Poz za sve mame, sve ce doci na svoje, pre ili kasnije, samo uporno i dosledno!
Draga “cale”, hvala ti puno na odgovoru. Baš to sam čula od nekih starijih mama pa planiram i ja tako, sve kako si opisala. Drago mi je da kod vas djeluje, bitno je da se dijete privikava pa će kasnije biti lakše. Nadam se da će i kod nas uspjeti 🙂
Ajla je lepo i kulturno pitala i nacin na koji je pitala zasluzuje samo pluseve, a kao sto ima nekoliko dobrih resenja za sve situacije, tako i ovde ima vise nacina na koji roditelji postupaju. Tuta, cucla, dojenje… Svi razlicito radimo i zbog toga ne treba lupati minuse, nego lepo izneti SKROMNO misljenje. Lako je kritikovati, eh…
Evo, Ajla, ovo sam na brzinu nasla, ima jos slicnih tekstova. Mislim da, ako razumemo faze razvoja dece, znacemo i kako da postupamo. https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Psihoanalitička_teorija_razvoja
Hahahaha, kakav car! Super tekstovi. ☺☺☺
Ne znam, mozda gresim…ali cini mi se da Vam je potrebna malcice bolja organizacija. Pozz
Vjerujte, ima svakakvih beba. Naša po danu ne spava, neće da je ikada sama, stres mi je po čitav dan, ima grčeve, ljuta, plače. Imam nju jednu ali ne mogu ni ručak napraviti, muž puno radi pa sam sama s njom, nekad na rubu živaca, premorena. Tako da ne mora značiti da se ne znaju organizovati, jednostavno ima svakakve djece.
Neverovatno! Covek ocito iskreno, pritom i vrlo duhovito, prica kroz kakav “haos” prolaze sa dvoje male dece…A ako tako gledate stvari, ima nas jos puuuuno neorganizovanih.I znate sta, nista nam ne fali, srecni smo u svojoj neorganizovanosti i nesavrsenosti.Pozdrav.
Pa verujem da je kod vas u kuci sve organizovano kako treba,pa i piskanje,verujem i da vrsite veliku nuzdu u odredjenim danima.Pobogu covek samo hoce malo da opusti nas koji ovo citamo,da nam servira ono sto je tesko i istinito ustvari mnogo lako samo ako ga tako i prihvatimo.Uvek sam za to biti organizovan,i u svemu mozes biti osim u roditeljstvu,roditeljstvo je spontano i puno iznenadjenja,ne moze se organizovati decji osecaj!