Prva vožnja biciklom, borba sa nošom i još ponešto

Viktor nije više mala beba. Izgubio je status „mala” i sada je samo beba. Razlog gubljenja statusa nije samo kilaža, koja uskoro postaje dvocifrena, već i polako pokazivanje karaktera.

Dozvolite da vas bolje upoznam: Viktor je jedna mnogo vesela beba i često ume da osmehom razveseljava roditelje, bližu rodbinu i svakoga ko mu se nađe „na putu”. Posle tog gesta retko ko ostane ravnodušan. Sećam se da sam kod Luke lovio osmehe u tom uzrastu. Mlađi se, gotovo, rasipa sa osmesima. Ali avaj. Još jedna karakterna crta dobija svoje jasnije oblike. Kada bebi nešto nije po volji, onda pokazuje fantastične glasovne mogućnosti. Potpuna transformacija, iz doktor Džekila u Mister Hajda.

Dozvolite da približim malo taj pojam „nešto nije po volji”. To može biti ako je beba gladna ili ako se prejela. Razlog nezadovoljstva može biti ako se oseća zapostavljenim u na primer kolicima ili ako ga nosite kako njemu nije po volji. Ili ako se na primer vozi u automobilu. Ili jednostavno tako. Za svako od navedenih slučajeva Viktor testira naše čulo sluha, a poslednično i nervno-živčani kompleks. Par puta sam video i da je iznervirao starijeg brata.

Može li to da utiče da normalno funkcionisanje unutar porodice? Odgovor je pozitivan. Slika porodične idile onda izgleda tako da Viktor viče, stenje i buni se dok ga nosim. Pri tome smo izgleda blizu pojave zubića pa je sva emitovana buka ispraćena intezivnim balavljenjem i prelivanjem na svakoga ko ga nosi. Luka istovremeno levitira u međuprostoru kuhinjske stolice i stola (kao da pokušava da izvede neku scenu iz Matriksa), dok se Ana trudi da nešto pojede. Ja pojačavam ton na televizoru ne bih li čuo nešto, pojačava i Viktor, a Luka testira gravitaciono ubrzanje od stolice do poda. I onda počinje plakanje. Stereo & surround plakanje. Dok to traje jasno osećam kako mi se obim glave povećava, dok unutra udara bas bubanj. Fitilj je pri kraju, eksplozija samo što nije… Sat vremena nakon ove scene, klinci spavaju, Ana i ja mrtvi umorni, polupani… Jedna u nizu noći u kojoj sam zaspao obučen…