Ishrana je važan činilac za očuvanje zdravlja i predstavlja jedan od osnovnih uslova za razvoj i rast dece i omladine. Zbog brzog rasta, neprekidnog fizičkog i umnog razvoja, školarci spadaju u posebno osetljivu grupu stanovništva, te su njihove potrebe za hranljivim materijama daleko veće nego potrebe odraslog čoveka.
Posledice nedostatka u ishrani brže pogađaju organizam koji raste i razvija se nego organizam odraslih. Ishrana školskog deteta ima direktan uticaj i na psihičku kondiciju i sposobnost pamćenja.
školsko dete ima relativno veće potrebe za energetskim materijama (mastima i ugljenim hidratima), gradivnim materijama (belančevinama), vitaminima i mineralima, nego odrasli. Obično se u normativima ishrane školske dece preporučuje masnoća u dnevnom obroku do 35 odsto od ukupnih energetskih materija.
Preporučuju se lako svarljive masti, i to ulja, po mogućnosti prirodna ne rafinirana, zatim maslac, vitaminizirani margarin, punomasni sir, žumance, riblje ulje itd. Oko 50 do 55 odsto od ukupnih energetskih materija, ugljeni hidrati bi trebalo da budu osigurani u ishrani.
Ugljeni hidrati se nalaze kao skrob, na primer u hlebu, testenini, krompiru, pirinču, pasulju… Zatim, u šećeru kao saharoza, u voću i povrću u kojima se nalaze kao voćni i grožđani šećer.
Sprečiti gojaznost
Prosti šećeri lako sagorevaju u našem telu kao gorivo, dok skrob i drugi složeni šećeri treba da se razlože u organizmu u proste šećere da bi ih organizam usvojio.
Med sadrži oko 80 odsto invertovanih šećera, a to su grožđani i voćni šećer, koje ljudski organizam odmah iskorišćava za rad svojih životnih organa. Od ostalih vrsta šećera med sadrži saharozu ili običan šećer (najviše do pet odsto), zatim maltozu, dekstrin i dr.
Kada organizam dobija više ugljenih hidrata nego što mu je potrebno, oni vremenom prelaze u mast, koja se taloži u potkožnom tkivu i uzrokuje debljanje.
S obzirom na to da je gojaznost bolest koja se sve više pojavljuje i kod školske dece, ona se mora sprečavati, tako da kolača, poslastica, raznih kaša i slično ne bude previše u jelovniku. Gojazna deca su mnogo više izložena raznim bolestima i oštećenjima unutrašnjih organa nego ona koja su pravilno hranjena i imaju normalnu telesnu težinu.
Nasuprot mastima i ugljenim hidratima, belančevine imaju u prvom redu gradivnu ulogu.
U dnevnoj ishrani školske dece belančevina treba da bude 15 odsto od ukupnog energetskog unosa ili najmanje 1,5 do 2 grama na kilogram telesne težine deteta. To je mnogo više nego kod odraslih.
Tri obroka i užine
Zaštitne materije (minerali i vitamini) potrebne su u dnevnoj ishrani dece i omladine. Tri obroka dnevno dnevno i dve užine, dovoljni su da deca normalno rastu i ostvaruju školski program bez teškoća. Kada se nađu pred ispitima učenici, ne treba da uzimaju nikakve stimulanse kao na primer kafu.
Obično naši đaci imaju predstavu da će ukoliko pre ispita popiju kafu održati potrebnu koncentraciju i ublažiti tremu, međutim postoji rizik da u trenutku kada treba da odgovaraju sve zaborave što su naučili. Dobro funkcionisanje mozga zavisi prvenstveno od odgovarajućih prehrambenih navika. Mozak traži svoju hranu, to jest glukozu.
Zaštitni obrok čini 20 odsto ukupnog energetskog unosa. Med kao dobar izvor monosaharida treba da bude svakodnevni sastojak u ishrani mališana i to u količini 25 grama.
Med se može uzimati kroz napitke (mleko, bela kafa, voćni čaj, limunada, voćni sok), koristiti kao namazi (puter i med sa integralnim hlebom ili kiflom), u vidu kaše od integralnih žitarica sa dodacima voća, semenki žitarica, sira….
Stimuliše memoriju
U fazi intenzivnog učenja treba stimulisati memoriju, a mozgu pružiti dovoljno glukoze. Najbolji izvori prirodnog šećera su: med, voće, ceralije. Sve ove namirnice u organizam treba unositi u normalnim količinama. Kod školaraca med poboljšava koncentraciju i pamćenje, a odraslima pomaže kod nesanice.
Komentari (0)