Oštećenja sluha jedno je od najčešćih urođenih oštećenja čiji uzroci mogu da budu različiti, a često i nepoznati. Ponekad je reč o genetskom faktoru, bolestima koje se jave u toku trudnoće, vrlo težak porođaj ili komplikacije tokom porođaja.
– Iako je oštećenje sluha kod neke dece znatno češće (u rizičnu grupu spadaju deca u čijim porodicama postoji rano oštećenje sluha, čije su majke imale bolesti tokom trudnoće, odnosno tokom porođaja i/ili nakon njega), kod oko polovine dece nema nijednog rizičnog faktora, pa se zato u porodilištima radi skrining provera sluha – objašnjava otorinolaringolog Dušan Pavlović iz Centra za sluh i ravnotežu i dodaje:
– Međutim, važno je da i roditelji primete na vreme ovaj problem i na to odmah ukažu lekaru – kaže doktor Pavlović i objašnjava koje su to najjednostavnije metode uz pomoću kojih možete sami da otkrijete da li je sluh vaših mališana dobar.
Brzi test za proveru sluha:
Od rođenja do trećeg meseca:
– na poznate zvukove (glas roditelja) dete se umiri, širi oči ili smeši. Menja brzinu sisanja na zvuk, a prilikom jačih iznenadnih zvukova trepne, trzne se ili zaplače.
Od tri do šest meseci:
– smeši se na zvuk majčinog glasa, okreće glavu ili očima prema najbližima ako mu govore sa strane, voli da se igra sa zvečkama koje se „čuju”, reaguje na muziku gugutanjem.
Dete se oglašava različitim glasovima, uključujući p, b i m. Grleno se oglašava kad ostane samo ili kad se igra s majkom.
Od sedmog do 12. meseca:
– okreće se i na tihe zvukove u prostoru, pokazuje razumevanje za česte reči (mama, tata, pa-pa…), uživa u zvukovima igrački i zvečki, raduje se brojalicama i pesmama.
Dete oponaša različite govorne zvukove, služi se govornim glasovima, a ne zvukom kako bi zadobilo i održalo pažnju, govori jednu do dve riječi sa značenjem (tata, mama…)
Od jedne do dve godine:
– Sledi jednostavna uputstva i razume jednostavna pitanja (Gde je lopta? Daj poljubac…), prepoznaje delove tela (kosu, oči, usta, nos…) kad ih imenujemo. Izražava želje imenovanjem predmeta. Govori oko dvadesetak reči, koristi se pitanjima s jednom ili dve reči.
Od dve do tri godine:
– razume razlike u značenju reči (ide – stane, veliko – malo, gore – dole…), sledi dva zahteva (uzmi knjigu i stavi je na sto). Dete ima reč za skoro sve stvari i pojmove, koristi se rečenicama od dve do tri reči.
Od tri do četiri godine:
– čuje vas i kad ste u drugoj sobi, čuje televizor na istoj glasnoći kao i drugi ukućani, razume jednostavna pitanja (ko? gde? kako?). Govori o događajima u vrtiću, govor je razumljiv i nepoznatim ljudima, služi se rečenicama s četiri ili više reči.
Od četiri do pet godina:
– voli kraće priče i odgovara na pitanja vezana za njih, čuje i razume većinu rečenog kod kuće ili vrtiću. Služi se pravilnim rečenicama, ume da ispriča priču, lako komunicira s ostalom decom ili odraslima.
Kada kod pedijatra
Ako vaše dete znatno odstupa od ovog fiziološkog razvoja i zabrinuti ste za njegov sluh i govor, obratite se pedijatru koji će preporučiti sledeće korake. U dobro opremljenim audiološkim ustanovama, bez obzira na uzrast deteta, može se precizno ustanoviti čuje li dobro ili mu je sluh oštećen.
Kasno se otkriva
U oko 70 do 80 odsto slučajeva oštećenje je prisutno već po otpuštanju iz porodilišta, a u ostatku nastane posle, obično nakon bolesti ili neke povrede.
Oštećenje sluha često se otkrije relativno kasno – najčešće tek u drugoj ili trećoj godini, jer se govor ne razvija pravilno.
Dobar sluh je važan za pravilan govorni i psihički razvoj deteta, zbog toga je od ključnog značaja da posetite lekara ukoliko sumnjate da mališan ne čuje dobro.
Privremeno oštećenje sluha
Deca s privremeno oslabljenim sluhom mogu da imaju sve, samo neke ili nijedan od navedenih znakova:
– sklono je upalama srednjeg uha
– ima teškoće s održavanjem pažnje
– na pitanja ne odgovara ili odgovara sa zakašnjenjem
– pogrešno ispunjava zahteve
– često traži da mu se ponovi već rečeno
– pojačava radio, odnosno TV
– povlači se iz društva ostale dece
– preaktivno je ili ne sarađuje u zajedničkim aktivnostima
Svakako, ponašanje te dece može da se razlikuje u zavisnosti od njihovog uzrasta, a katkad je teško reći ponaša li se dete tako zato što slabije čuje ili je to zbog temperamenta, odnosno nekog drugog razloga. Ako niste sigurni, obratite se pedijatru.
Komentari (0)