Jelena Ranković, slobodna novinarka i fotografkinja koja putuje svetom, pronašla je univerzalni jezik kako bi se zbližila sa ženama iz različitih kultura – karmin.
„Žene koje sam srela u Mjanmaru, skupljale su karmine koje izbaci more i time su se šminkale”, kaže Ranković za BBC News na srpskom.
Sitnice poput ruža za usne postale su moćan i jednostavan način povezivanja sa ženama koje je sretala na putovanjima. U Mjanmaru je poklonila sto karmina, a žene su za uzvrat pozirale pred njenim objektivom.
„Dešavalo mi se da mi devojčica tokom putovanja po Indoneziji zaviri u torbu da vidi šta imam unutra i pokaže prstom na narukvicu i ja joj poklonim”, kaže Ranković.
Iako je u mnogim vodičima pročitala da treba da pazi šta poklanja, ona osećaj davanja isključivo povezuje sa osećanjem koje nosi odmalena.
Rasla je u bivšoj Jugoslaviji u vreme socijalizma, kada su se deca i mladi radovali poklonima iz inostranstva.
„Dobro se sećam ploča, farmerki, ukrasnih olovaka, krema za sunčanje koje sam dobijala iz Nemačke, svi smo voleli da dobijemo nešto za zapada”, kaže.
Foto: Jelena Ranković (BBC News na srpskom)
Važno je namazati usne
Ideju da poklanja karmine dobila je na indonežanskom ostrvu Togijan, tokom razgovara sa ženama koje su radile u kuhinji restorana pored kojeg je bila smeštena.
Rekle su joj da žele karmin, jer nemaju novca da ga kupe.
„Nisu imale sve zube, nosile su skromnu garderobu, ali im je svakog dana na radnom mestu u kuhinji bilo važno da imaju namazane usne”, kaže Jelena.
One su joj pričale da su skupljale karmine koje izbaci more i da su se time šminkale.
„Za mene, osobu koja se ne šminka previše, bilo je baš iznenađenje koliko je ženama važno da imaju ruž na usnama. Nekim ženama crveni ruž pojača samopouzdanje, neke koriste samo sjaj za usne, a neke ga nose samo u specijalnim prilikama”, priča Jelena i dodaje da je sretala žene sa namazanim usnama i u razvijenim i nerazvijenim zemljama.
Jelena je podelila više od 100 karmina u Mjanmaru i zaključila da su žene „poput nijansi ruževa”.
„Svaka je priča za sebe i svaka je posebna i jedinstvena”.
Karmin – reč koju sve razumeju
Ranković kaže da joj nije bila potrebna neka posebna taktika da bi sprovela to što je zamislila. Dovoljni su bili osmeh, torba puna karmina, foto-aparat i crveni ruž na usnama.
„Nije mi bilo potrebno ni znanje jezika, karmin je bio dovoljan”, kaže Jelena, koja je prilazila ženama na ulici, radnicama u parkovima, čistačicama, prodavačicama na pijacama i plažama.
Njihov kontakt bi trajao svega nekoliko minuta, ali je bio dovoljan da se među njima stvori bliskost.
„Sve su želele da poziraju i nijedna me nije pitala zašto to radim niti me je odbila”, dodaje.
Foto: Jelena Ranković (BBC News na srpskom)
Nema sponzora, samo avanturistički duh
Projekat „Ruž” je osmislila kako bi što bolje upoznala žene u Mjanmaru. Imala je ideju, želju, avanturistički duh i podršku brojnih žena.
„Karmini su nas spojili”, kaže Jelena, čija je zamisao bila da ženama poklanja karmine, širi radost i fotografiše.
Ona je pozvala sve devojke i žene koje prate njen blog da daju doprinos i pošalju joj ruževe koje će ona kasnije poklanjati.
Prilikom darivanja ruževa, Jelena bi fotografisala žene ili bi se i sama slikala s njima.
„Birala sam prirodno okruženje u kome sam spontano sretala te žene, jer sam htela da zabeležim stvaran život i njihovu prirodnu lepotu”, kaže Jelena.
Ona namerava da nastavi da poklanja karmine i na Tajlandu, ali i ženama u selima širom Srbije.
Kaže da karmin ne donosi velike promene, ali je odličan za početak nekih novih iskustava i priča.
„Ako ne možeš da učiniš male stvari, možeš male s puno ljubavi”.
Izvor: BBC News na srpskom
Komentari (0)