Potresno pismo mame koja se porodila u beogradskom porodilištu GAK Narodni frond izazvalo je burne reakcije i osudu novog programa koji se primenjuje u okviru pilot projekta Ministarstva zdravlja. Promene koje su usledile imaju za cilj da povećaju broj dojenih beba ali kako se kod nas ovako važne promene uvek neplanski sprovode, pitanje je koliko je ovakav projekat zaista frendli prema mami i bebi.
.jpg)
Foto: Shutterstock
Mama koja se obratila javnosti u svom pismu navodi da se u porodilištu uopšte više ne daje adaptirano mleko, da su bebe gladne i da sestre u porodilištu vrše pritisak na mame da moraju isključivo da doje. Kako opisuje, noć je u porodilištu bila preteška za majke koje nisu imale dovoljno mleka pa su plakale zajedno sa svojim bebama.
„Noć je bila jako teška i tužna. Bebe neiscrpno plaču, ja bih rekla ridaju, po pola sata, nekad i više bez prestanka. Majke pogrbljene nad svojim tek rodjenim bebama pokušavaju da nahrane svoje bebe, dojkama u kojima u 70 posto slučajeva nema mleka ili ima tek pomalo da nakapaju bebama u usta. Nedovoljno. Plač je nesnosan, pretužan, užasno ga je slušati… A majke, premorene, blede, neispavane sede ili šetaju kao neki zombiji u bezizlaznoj situaciji.” – navodi se u pismu majke.
Dok veliki broj majki smatra da je ovakav pristup nehuman, stručnjaci koji sprovode ovaj program tvrde suprotno.
Program usmeren na dobrobit majke i bebe?
Prim. dr Ljiljana Stanković, neonatolog i nacionalni koordinator Programa podrške dojenju, smatra da je program usmeren na dobrobit majki i njihovih beba sa ciljem promocije najbolje hrane za bebe, a to je majčino mleko. Kako kaže, program ima nekoliko faza i obuhvata razgovor sa ginekologom pre porođaja, dobru edukaciju majke, prvi kontakt sa bebom nakon porođaja, pomoć pri dojenju u porodilištu i kompletnu podršku dojenju.
„Ovo se ne odnosi samo na GAK Narodni front, program treba da se sprovodi svuda u celoj zemlji, svim porodilištima i da se podigne svest o značaju dojenja. Verujte da mi sve sprovodimo za dobro mame i bebe i nije tačno da se bebe ostavljaju gladne. Majku koja ne želi da doji, niko na to ne može naterati, ali naš posao je da učinimo sve da ohrabrimo mamu da doji.” – rekla je prim dr Stanković
.jpg)
Foto: Shutterstock
Istraživanje koje je sproveo naš portal 2016 – te godine “Kakva su nam porodilišta” ukazuje na to da čak 43% mama izađe iz porodilišta, a da nije u potpunosti savladalo dojenje. A istraživanje koje smo ove godine sproveli “Kako hranimo naše bebe“, govori u prilog tome da porođaj ima najveći uticaj na uspeh u dojenju kao i kontakt koža na kožu nakon porođaja.
Da li će ovaj program zaista pomoći majkama da savladaju dojenje u porodilištu?
„Svi smo napravili pogrešne korake, od zdravstvenih radnika, stručne javnosti do medija i društvenih mreža. Nismo u dovoljnoj meri promovisali dojenje, žene nisu edukovane. Najlakše je bebi dati dohranu. Mi moramo svi zajedno da edukujemo majku i da joj pomognemo. Dakle, mi ne ukidamo mlečne formule već promovišemo prirodnu ishranu beba.” - prim. dr Stanković.
Koraci novog Programa podrške dojenju se uvode na svim nivoima:
- ginekolog mora da upiše da je dao savet trudnici;
- upisuje se da li je i u kolikom trajanju ostvaren kontakt koža na kožu nakon porođaja;
- sestre moraju da upišu u dokumentaciju svaki put kad daju bebi adaptirano mleko i to mora da potpiše lekar.
Neophodna bolja edukacija majki
„Majka treba da zna da nije svaki plač plač gladi, postepeno se uvodi majčino mleko, njen želudac je po rođenju mali kao kliker i par kapi kolostruma je sasvim dovoljno.” – navodi prim. dr Stanković i dodaje da osuđivanje ovakve dobre namere struke koja ide u pravcu zaštite zdravlja majke i bebe ne treba osuđivati jer to nikome ne donosi dobro.
Da su majke nedovoljno edukovane ali i da izostaje podrška u trenutku kad dojenje počinje potvrdila su i naša istraživanja. Međutim, naše istraživanje je ukazalo i na to da su adekvatne informacije od strane stručnjaka izostale i kada je u pitaju adaptirano mleko.
.jpg)
Foto: Shutterstock
Čak 61,7 % mama je barem u nekom trenutku koristilo adaptirano mleko, a blizu 40% majki smatra da nije bilo u dovoljnoj meri edukovano o upotrebi zamene za majčino mleko.
32,1% beba je već u porodilištu dobilo adaptirano mleko, a isti broj mama (oko 30%) dalo je bebi adaptirano mleko na svoju ruku bez saveta lekara.
Da li je i ovaj program u startu osuđen na propast?
S obzirom na veliki broj negativnih komentara mama na račun uvođenja ovakvog pilot programa, nameće se pitanje koliko se zaista na pravi način ovakve promene implementiraju u porodilišta. Bebi frendli program je i ranije nailazio na brojne osude jer se nije sistemski sprovodio. Očigledno je da majke nisu bile spremne na ovako nešto, da nisu pripremljene i edukovane pre dolaska u porodilište što već sada ukazuje na to da se program ne sprovodi onako kako je zamišljen.
Takođe, pitanje je da li će i u kojoj meri sva porodilišta moći da odgovore na zahteve ovog projekta jer su i mnogi drugi programi pre ovog padali u vodu zbog sistemski zanemarenih porodilišta širom Srbije!
Komentari (0)